Лоши вође и корисни идиоти

Понављајућа ноћна мора историје био је долазак изабраних лидера који су стекли власт промоцијом популистичког расположења према контроверзним питањима као што су имиграција, расна нетрпељивост и класна борба. Њихово обећање промене имало је своју цену – откриће да извршна власт пружа овлашћење да мења механику владе како би одговарала њиховој сврси. Промена би дошла у облику судских поступака и финансијског притиска на институције намењене ограничавању произвољног вршења извршне власти над јавним добром и полицијског управљања друштвом алтернативним средствима. Образац је познат и одвијао се током 20. века, посебно у Совјетској Русији и нацистичкој Немачкој. То је довело до стварања репресивних ауторитарних режима који не само да су успоставили контролу над сопственим друштвом, већ су диктирали и спољну политику која је учинила свет мање безбедним. ... Више Лоши лидери и корисни идиоти

Владимир Путин и брдо на којем жели да умре

Да ли је Владимир Путин способан да се помири са растућом забринутошћу због стања ствари у Русији изазваног његовим ратом у Украјини? Његова склоност ка сукобу доминирала је политиком током већег дела његових 25 година на челу, почев од рата у Чеченији (1999–2009), преко упада у Грузију (2008), рата у Донбасу (2014–2022), сиријског грађанског рата (2015–2024), до инвазије на Украјину (2022 – данас). Стратегија је одржала Путинову верзију историјског руског етоса „снажног човека“ на челу руске судбине, оног у којем безбедност нације долази на штету индивидуалне слободе. У том процесу, Путин је себи обезбедио моћ коју су некада поседовали његови царски преци, али сада уз додатну предност много софистициранијег апарата унутрашње безбедности. Проблем са којим се суочава у овом тренутку је зид на који је наишао и војно и економски. Питање са којим се Руси сада суочавају мора се вртети око тога да ли је Путин ментално способан да превазиђе сопствене недостатке како би спасао земљу од пропасти. ... Више Владимир Путин и брдо на којем је привучен да умре

Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Друга рунда трилатералних мировних преговора одржана је у Абу Дабију 4. и 5. фебруара 2026. године, након почетних разговора који су се одржали 23. и 24. јануара 2026. године. Недељногодишње примирје, договорено уз посредовање САД, које је штедело, посебно енергетску инфраструктуру, најавила је Трампова администрација 29. јануара и ступило би на снагу пре ове друге рунде разговора у време када су зимске температуре драматично пале. Међутим, Москво тумачење примирја давало му је највише четири дана и укључивало би само Кијев, док је Украјина, изгледа, била обавезна да узме у обзир целу Русију. Као што је и било уобичајено, током ноћи између 2. и 3. фебруара, Русија је лансирала више од 450 дронова и више од 70 ракета, од којих су 32 биле балистичке ракете, посебно циљајући енергетска постројења на 27 локација у најмање шест региона Украјине, прекидајући снабдевање водом, електричном енергијом и грејањем. Више од 1.170 стамбених зграда само у Кијеву изгубило је грејање када су спољне температуре пале на -20 степени Целзијуса. Следеће ноћи догодио се сличан напад у којем су оштећене стамбене зграде и школе, уз неколико жртава. Чињеница да су ови напади најавили другу рунду „мировних преговора“ говори о Владимировом Путиновом непоштовању покушаја да се пронађе решење за рат у којем он и његове колеге из Кремља настављају да почине ратне злочине који су кумулативно прерасли у позиве на геноцид. ... Више Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Путинова Русија – репресија, брутализам, тероризам и све то

Стара Русија цвета овде и сада. Неколико непожељних карактеристика ауторитарне владавине из прошлих векова преовлађује као стандардна пракса у садашњој Русији. Репресија царске аутократије са њеном раним институционализованим тајним полицијама постала је свеприсутнија у совјетском друштву 20. века. Потоњи је уступио место стаљинистичком терору, чији се неки од најгорих елемената огледају у Русији Владимира Путина 21. века. А сада је руски шовинизам пронашао нови израз у режиму састављеном од себичних, сервилних функционера чија је оданост свом деспоту на власти и даље главни приоритет. ... Више Путинова Русија – репресија, брутализам, тероризам и све то

Одбрана Канаде и Украјине од руске агресије – Заједничка мржња према ауторитаризму

Канађани мрзе када им се говори да не би требало да буду земља, посебно од стране све ауторитарнијег америчког режима, баш као што Украјинци мрзе идеју да им исто говори руски диктатор који је заправо извршио инвазију на њихову земљу. И САД и Канада се буде у гротескној политичкој реалности да је нелиберална влада дошла на власт у „блиставом граду на брду“, како је Роналд Реган једном представио Вашингтон. ... Више Канадска и украјинска одбрана од руске агресије – заједничка мржња према ауторитаризму

Скептичари и будућност Украјине

Уобичајено је у дуготрајним сукобима сведочити покушајима да се постигне оно што се сматра разумним компромисом. Намера је да се избегне даља патња, али пречесто се дотични сукоб неоправдано спроводи као део агенде јасног агресора. Неки стручњаци ће прогласити неизбежност одређеног исхода сукоба на основу једноставних метрика које се односе на величину популације, војне резерве и производне капацитете. Они обично говоре у корист агресора. У том процесу, они остављају по страни последице за жртву агресије и њено будуће несигурно стање ствари. Они дозвољавају да светски поредак настави да се развија, а да не признају да корен проблема остаје углавном онакав какав је био од почетка. ... Више Скептичари и будућност Украјине

Путинове шансе (4. део) – Дрвеће и шума

Историја је намењена да служи као образовно средство за генерације које долазе. Она је намењена да пружи смернице за утврђивање приоритета који ће водити разматрања лидера. Грешке из прошлости су често произашле из националних незадовољстава која су до грозничавог нивоа пропагирали ауторитарни режими са себичним циљевима. Када је последица био рат, исход је често доводио до катастрофалног пораза за агресора и дуготрајне националне срамоте, али не без неизбежности широко распрострањене туге коју деле многе нације принуђене да се суоче са агресором. ... Више Путинових шанси (4. део) – Дрвеће и шума

Злочин и казна (1. део)

Европска унија (ЕУ) је недавно прогласила Русију државом спонзором терора. Пречесто се злочин против човечности, иако очигледан свима, не осуђује универзално. Скривени мотиви, мање часни, дозвољавају да се он настави док је глобална заједница парализована економским, геополитичким и правним разматрањима. Руска инвазија на Украјину је такав злочин. ... Више Злочин и казна (1. део)