Путин игра Трампа за малу корист

Није се много очекивало од трилатералног самита Украјине, САД и Русије у Абу Дабију, одржаног 10. и 11. новембра 2026. године. Руски захтеви су остали исти као и на почетку рата. Остаће такви, осим ако Владимир Путин не буде приморан да се суочи са несрећом сличном колапсу свог режима, са или без потпуног војног пораза. На површини, чини се да Трампова администрација показује не само дубоко неразумевање Путинове непопустљивости, већ и историјских и културних аспеката који леже у основи добро утемељеног неповерења Украјине према Русији. Амерички приступ преговорима о окончању сукоба престаће да пропада када престане да се срамоти пред Кремљем својим послушањем Путина. До сада је то само служило продужавању рата. ... Више Путин се игра Трампом за малу корист

Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Упркос јасној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију. ... Више Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Од Молдавије до Крима лежи неизвесна будућност за Русију

Променљива ситуација постоји дуж обале Украјине, Молдавије, њеног суседа на западу, и Крима на истоку. Она више прети несвесном руском уљезу него нацијама којима је претила.

Русија је ескалирала свој ваздушни напад на главни украјински приобални град и морску луку, Одесу, почев од децембра 2025. године и настављајући се током 2026. године. Град има значајан стратешки значај као главни украјински трговински пут за спољну трговину, који чини 65% њеног увоза и извоза. Његове железничке везе, заузврат, протежу се широм земље како би се обезбедила ефикасна концентрација робе за извоз и брза дистрибуција увозних потреба. На свој уобичајени начин, Русија је уништила стамбене зграде, болнице, електричне и грејне подстанице, водовод и мостове, што је до сада резултирало са више од 60 жртава, уз дуготрајне нестанке струје и изложеност екстремној хладноћи ове зиме. ... Више Од Молдавије до Крима лежи неизвесна будућност за Русију

Украјина је европски чекић

У интересу Европе је да скрене пажњу Владимира Путина са његовог вишеслојног хибридног ратног плана, осмишљеног да застраши европске нације због њихове подршке Украјини. То се може постићи очигледним претњама руском контроли над украјинским територијама које је окупирала, посебно Кримом. Украјина је у отвореном сукобу са Русијом већ више од 3,5 године и показала је своју војну способност да нанесе огромну штету руском освајачу. Европа стога има свој чекић за одмазду уколико одлучи да га ефикасно искористи. Средство за постизање овог циља лежи у снабдевању Украјине неопходном муницијом довољном да изолује Кримско полуострво и примора на предају све преостале руске снаге које више нису у стању да евакуишу територију. Губитак Крима од стране Русије био би први корак у поновном преузимању преосталих територија и довођењу до колапса Путиновог режима због његовог неуспеха да оствари свој циљ покоравања Украјине, док је, у том процесу, занемаривао добробит сопственог народа. ... Више Украјина је европски чекић

Путинов „крај дана“

Све предвидљиве предности које је Русија добила од своје злосрећне инвазије на Украјину 2022. године нестају убрзаном брзином. Илузија о њеној војној моћи са неограниченом људском снагом и технолошким могућностима требало је да почне да изазива сумње убрзо након почетка рата када се суочила са реалношћу две украјинске контраофанзиве у другој половини 2022. Више о текућем рату рећи ћемо одмах у наставку, али за Владимира Путина, војни неуспех није његов најгори проблем. То је оно што га чека у последњем кварталу 2025. Судбина која подсећа на пад Руског царства 1917. и распад Совјетског Савеза 1991. године виси пред њим и на крају може довести деспота и сву његову ружноћу до срамотног краја. ... Више о Путиновом „крају дана“

Аргумент за реконституисану Украјину каква је била пре Путина

Одрживост једне нације као аутономног, самоодрживог и просперитетног ентитета зависи од континуиране добробити њеног народа, њених природних ресурса, уравнотеженог управљања, способности да брани себе и своје суседе од спољних претњи, заједничких обавештајних података са савезницима и праведних реципрочних трговинских односа. За Украјину, пут није био само тежак већ и опасан, а ово друго има везе са Русијом и, посебно, са Владимиром Путином. Од свих оправдања за руску инвазију, ниједно не одговара ни на кога осим на оне који или перверзно шире кремаљску пропаганду или којима недостаје разумевање историјске позадине региона и детаља догађаја који су се заправо одиграли током неколико година пре сукоба. Све ове друге аргументе који наводе релевантна питања оставио бих претходно објављеном материјалу како бих се фокусирао на то зашто Украјина мора остати цела, а не бити распаднута лоше осмишљеним мировним споразумом. ... Више Аргумент за реконструисану Украјину каква је била пре Путина

Дакле, ко жели да буде део Русије?

Пре три године, када је Русија јасно показала своје империјалистичке намере инвазијом на Украјину, била је у уверењу да украјински народ заправо нема сопствену земљу. Како се испоставило, на запрепашћење Русије, Украјинци су мислили другачије, довољно да су издржали преко хиљаду дана бруталног ратовања са врстом националне воље која би изазвала било коју нацију да учини исто. У том процесу, нанели су тешке губитке руској војсци, довољне да се она сада бори да одржи ефикасну офанзиву док је њеној ратној економији претио колапс ако настави садашњим путем. ... Више Дакле, ко жели да буде део Русије?

Континуирано лоше резултате америчке спољне политике у Украјини

Тренутни показатељи из Трампове администрације показују намеру да се оконча деценијска неуспех у адекватном суочавању са руском агресијом у Украјини, што се сада може сматрати предстојећом капитулацијом пред непопустљивошћу Владимира Путина. Док он хвали америчког председника због његовог реизбора, Путин је наставио да Доналда Трампа сматра „паметним и прагматичним човеком“ и сугерисао да „да му победа није украдена 2020. године“, можда не би ни било кризе. Заузврат, Зеленски је, што је запањујуће, окривио Володимира Зеленског за рат када је одлучио да не преда Украјину пред руском инвазијом у фебруару 2022. године, што указује на озбиљан недостатак разумевања ситуације од стране лоше информисаног председника. Тренутно стање незнања уследило је након неколико година америчког лидерства које се није суочило са дубином Путинових намера у Источној Европи, а посебно у Украјини. ... Више Континуирани слабији резултати америчке спољне политике у Украјини

Смањење Путиновог света

Горе наведено осећање, наводно библијског порекла, добро се уклапа са недавним догађајима у Сирији и рушењем њеног тиранског и генерацијског Асадовог режима. До колапса је дошло у времену које се чинило само питањем дана за режим који датира из 1971. године, када је Хафез ел Асад преузео председништво Сирије у државном удару, предајући га свом сину Башару 2000. године. Потоњи је наставио вишедеценијске везе Сирије са Ираном и његовим регионалним милитантним посредницима, Хамасом и Хезболахом, и наставио је да успоставља владавину терора отворених убистава и затварања, што је изазвало осуду Запада. Све се то завршило катастрофалним демонтажом режима и напуштањем његовог вође. До сада, ово истиче сумњиво место Владимира Путина у глобалном јавном мњењу. ... Више Смањење Путиновог света

Скептичари и будућност Украјине

Уобичајено је у дуготрајним сукобима сведочити покушајима да се постигне оно што се сматра разумним компромисом. Намера је да се избегне даља патња, али пречесто се дотични сукоб неоправдано спроводи као део агенде јасног агресора. Неки стручњаци ће прогласити неизбежност одређеног исхода сукоба на основу једноставних метрика које се односе на величину популације, војне резерве и производне капацитете. Они обично говоре у корист агресора. У том процесу, они остављају по страни последице за жртву агресије и њено будуће несигурно стање ствари. Они дозвољавају да светски поредак настави да се развија, а да не признају да корен проблема остаје углавном онакав какав је био од почетка. ... Више Скептичари и будућност Украјине