Пре годину дана, почео је рат у размерама какви нису виђени од Другог светског рата – очекивао се претпостављени сценарио „медвед против миша“. Али ствари су убрзо кренуле страшно по злу за медведа. Председник и његова супруга нису побегли, већ су остали код куће са својим народом док је нација била нападнута. Обични грађани су се окупили у територијалну одбрану како би бранили своја села, места и градове. Музичари, плесачи, канцеларијски радници, пољопривредници, домаћице и други су научили уметност ратовања, наоружали се у складу са тим и импровизовано правили експлозивне направе; партизански покрет је поново распламсан, подсећајући на историју дуго укорењену у овој земљи. Војска се борила и повратила много од онога што је првобитно изгубљено. Током ове посебне године, земља је много претрпела – животи су изгубљени, деца отета, породице расељене. Почињени су злочини – масовна погубљења, силовања, мучења, уништавање домова, болница и енергетских ресурса, све у циљу задовољавања жеље деспота да обнови царство које је историја већ одлучила да одбаци. … Више Да запалимо пламен и да га одржимо у пламену