Русија, Сломљена

Друштва су најприметније поремећена када режим пропадне у насилном пучу, револуцији или буде поражен у рату. Велика царства постају жртве катастрофе када им понестане енергије која је некада покретала динамику њиховог настанка и чинила ткиво њиховог друштва. Подмукли процес који често доводи до ових исхода може се препознати када ауторитарни владари, имајући у виду сопствене интересе, предузму напоре да монополизују власт ускраћујући грађанима њихова права. То чине поткопавањем независних медија, вршењем контроле над законодавним овлашћењима намењеним директној служби народа, попуњавањем правосуђа судијама које су више усклађене са циљевима извршне власти него са Уставом и развијањем моћне више класе богатих која олакшава неопходну контролу друштва. Након неког времена, патриотске песме губе свој жар на позадини репресије, корупције, дезинформација, масовно несразмерног јаза у богатству и пропадајуће друштвене инфраструктуре. Финансијска пропаст, економски очај и неуспели ратни напори убрзаће пад, остављајући друштво у потрази за надом за бољу будућност која сада изгледа недостижна. ... Више Русија, сломљена

Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Упркос јасној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију. ... Више Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Етничка анимозност унутар Руске Федерације према Кремљу

„Запамтите моје речи: Русија ће нестати када се појави украјинско сунце“ – Џохар Дудајев, револуционарни вођа и председник Чеченске Републике Ичкерије (1991–1996)

Ђохар Дудајев је убијен у априлу 1996. године у руском ракетном нападу усмереном на његово место боравка. Четири месеца касније, Први чеченски рат (1994–1996) завршен је потписивањем Хасавјуртског споразума, након што су чеченски борци протерали руске трупе из њихове престонице, Грозног. Чеченија је била прва република која се сукобила са Кремљем након распада Совјетског Савеза 1991. године. Чечени су одбили да остану део државе која их је дуго угњетавала. Под царском и совјетском влашћу, масовне депортације и репресија нагризале су њихову домовину и етнички идентитет у нади да ће сузбити оживљавање било каквог националистичког осећања. Године 1999, брутална војна кампања коју је покренуо тадашњи премијер Владимир Путин срушила је чеченске наде за суверенитет у Другом чеченском рату (1999-2009). Грозни је сравнит са земљом неселективним бомбардовањем из ваздуха, нападима балистичким ракетама и континуираном артиљеријском опсадом престонице, усмртивши око 8.000 цивила. Кампања је ојачала Путинову позицију у Москви, помажући да се осигура његов успон народним успоном на практично неоспорну председничку позицију. ... Више Етничка нетрпељивост унутар Руске Федерације према Кремљу

Руски свет лажи, репресије и његова преломна тачка

Руско руководство има дугу историју лагања свог народа током протеклог века, више него већина других режима. Његова обмана се манифестовала на разне начине, од којих је најоштрија у скорије време била еуфемистичка „специјална војна операција“ (СВО) Владимира Путина. У ствари, то је била потпуна инвазија на другу највећу нацију по територији у Европи са намером да се свргне њена влада и инсталира проруски режим, чиме би се она вратила у статус зависне републике. Процењује се да је 190.000 војника окупљено током четири месеца на граници Украјине под изговором војне вежбе сличне оној која је изведена мање од годину дана раније. У јануару 2022. године, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је прогласио да Русија не жели рат са Украјином, а ипак, без икаквог окидача у међувремену, то се догодило. ... Више Руски свет лажи, репресије и његова преломна тачка

Владимир Путин и брдо на којем жели да умре

Да ли је Владимир Путин способан да се помири са растућом забринутошћу због стања ствари у Русији изазваног његовим ратом у Украјини? Његова склоност ка сукобу доминирала је политиком током већег дела његових 25 година на челу, почев од рата у Чеченији (1999–2009), преко упада у Грузију (2008), рата у Донбасу (2014–2022), сиријског грађанског рата (2015–2024), до инвазије на Украјину (2022 – данас). Стратегија је одржала Путинову верзију историјског руског етоса „снажног човека“ на челу руске судбине, оног у којем безбедност нације долази на штету индивидуалне слободе. У том процесу, Путин је себи обезбедио моћ коју су некада поседовали његови царски преци, али сада уз додатну предност много софистициранијег апарата унутрашње безбедности. Проблем са којим се суочава у овом тренутку је зид на који је наишао и војно и економски. Питање са којим се Руси сада суочавају мора се вртети око тога да ли је Путин ментално способан да превазиђе сопствене недостатке како би спасао земљу од пропасти. ... Више Владимир Путин и брдо на којем је привучен да умре

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
други део: Неухватљива „оклопљена“ гаранција безбедности

Термин „безбедносна гаранција“ са собом носи осећај утехе који рањивој нацији пружају друге нације уверавањима да ће значајна сила бити употребљена против агресора који угрожава њену добробит. Када рањива нација не постане члан групе попут НАТО-а чија повеља изричито дефинише обавезе свих чланица да интервенишу на очекивани начин, такве „безбедносне гаранције“ временом постају предмет дебате, или још горе, непријатности. ... Више Када реторика замагљује стварност руског рата Други део: Неухватљива „оклопљена“ безбедносна гаранција

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
први део: Потцењивање

Лако је разумети како тренутна америчка буфонада, јасно манифестована за преговарачким столом, може учинити некога дубоко циничним према дипломатији када се види да је она усмерена ка користоприношењу агресору и спољном преговарачу, а не жртви агресије и њеном суседу, Европи, који је подржава. Природа предложеног решења за окончање руског рата против Украјине изгледа само спречава неизбежно обнављање непријатељства с обзиром на историјску непоузданост безбедносних гаранција, посебно када је у питању Русија. Паралеле се виде са недавним кршењем трговинских споразума са Кином од стране Трампове администрације у дивљој потрази за погодбама у одсуству промишљенијих дугорочних користи. ... Више Када реторика замагљује реалност руског рата Део I: Потцењивање

Зима долази у Москву

Четврта година рата се ближи крају и док је агресорска нација доживела релативно мало физичке трауме повезане са овим сукобом, околности су се у овој години довољно промениле да угрозе опстанак саме Руске Федерације (РФ). Међутим, за Владимира Путина није толико важно расположење становника у ширем обиму РФ колико оних који живе у Москви. Руска престоница је под претњом, и то не само због наметнутих међународних економских санкција, растућег финансијског оптерећења и ратног замора, већ и због директнијих елемената који ће поткопати и цивилни живот и ауторитет Кремља. И можда је време да амерички медији обрате више пажње на бројне рањивости Русије док размишља о крају рата. ... Више Зима долази у Москву

Путинов „крај дана“

Све предвидљиве предности које је Русија добила од своје злосрећне инвазије на Украјину 2022. године нестају убрзаном брзином. Илузија о њеној војној моћи са неограниченом људском снагом и технолошким могућностима требало је да почне да изазива сумње убрзо након почетка рата када се суочила са реалношћу две украјинске контраофанзиве у другој половини 2022. Више о текућем рату рећи ћемо одмах у наставку, али за Владимира Путина, војни неуспех није његов најгори проблем. То је оно што га чека у последњем кварталу 2025. Судбина која подсећа на пад Руског царства 1917. и распад Совјетског Савеза 1991. године виси пред њим и на крају може довести деспота и сву његову ружноћу до срамотног краја. ... Више о Путиновом „крају дана“

Путинове шансе (2. део) – Природа људи

Кључ ауторитарне владавине у 21. веку је обмана, скривање од озбиљне контроле, док се истовремено намеће прогресивна контрола над друштвом разним средствима, укључујући и успостављање тајне полиције која спроводи заштитне ограде које спречавају демонтажу те контроле. Па ипак, настају околности у којима црни лабуд отима ту контролу, доносећи са собом сазнање о прошлој обмани појачаној свим невољама које су остале нерешене у тој прљавој афери. Ово је понављајућа прича о ауторитарној Русији – бољшевичка револуција 1917. године, распад Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) – прича која је поново на путу да оконча корумпирани режим на неки катастрофалан начин. ... Више Путинових шанси (2. део) – Природа људи