Русија, Сломљена

Друштва су најприметније поремећена када режим пропадне у насилном пучу, револуцији или буде поражен у рату. Велика царства постају жртве катастрофе када им понестане енергије која је некада покретала динамику њиховог настанка и чинила ткиво њиховог друштва. Подмукли процес који често доводи до ових исхода може се препознати када ауторитарни владари, имајући у виду сопствене интересе, предузму напоре да монополизују власт ускраћујући грађанима њихова права. То чине поткопавањем независних медија, вршењем контроле над законодавним овлашћењима намењеним директној служби народа, попуњавањем правосуђа судијама које су више усклађене са циљевима извршне власти него са Уставом и развијањем моћне више класе богатих која олакшава неопходну контролу друштва. Након неког времена, патриотске песме губе свој жар на позадини репресије, корупције, дезинформација, масовно несразмерног јаза у богатству и пропадајуће друштвене инфраструктуре. Финансијска пропаст, економски очај и неуспели ратни напори убрзаће пад, остављајући друштво у потрази за надом за бољу будућност која сада изгледа недостижна. ... Више Русија, сломљена

Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Упркос јасној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију. ... Више Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Владимир Путин и брдо на којем жели да умре

Да ли је Владимир Путин способан да се помири са растућом забринутошћу због стања ствари у Русији изазваног његовим ратом у Украјини? Његова склоност ка сукобу доминирала је политиком током већег дела његових 25 година на челу, почев од рата у Чеченији (1999–2009), преко упада у Грузију (2008), рата у Донбасу (2014–2022), сиријског грађанског рата (2015–2024), до инвазије на Украјину (2022 – данас). Стратегија је одржала Путинову верзију историјског руског етоса „снажног човека“ на челу руске судбине, оног у којем безбедност нације долази на штету индивидуалне слободе. У том процесу, Путин је себи обезбедио моћ коју су некада поседовали његови царски преци, али сада уз додатну предност много софистициранијег апарата унутрашње безбедности. Проблем са којим се суочава у овом тренутку је зид на који је наишао и војно и економски. Питање са којим се Руси сада суочавају мора се вртети око тога да ли је Путин ментално способан да превазиђе сопствене недостатке како би спасао земљу од пропасти. ... Више Владимир Путин и брдо на којем је привучен да умре

Пут популизма ка ауторитаризму: Чудноватост Запада

Пре него што се превише занесемо идејом да руска држава и њено управљање представљају модел који треба да опонашамо и партнерство које морамо тражити у свету коме је све више потребна безбедност од глобалних претњи рата, економског колапса, климатских промена и болести, благовремено је потребно преиспитати пример који је поставила Русија. Судбина Русије је толико испреплетена са јединим тежњама њеног резидентног диктатора да се сада суочава са могућношћу не само војног пораза у лоше осмишљеном покушају да преузме суседну суверену нацију, већ и са срамотом коначног економског колапса. Уместо да избегну такве „слабости“ ауторитарне владавине, неке европске и друге западне нације су се ангажовале у идеји да следе тај пример са својим верзијама популистичких идеала. Испред већине других нација у својој дивљој тежњи ка сличној аутократији је Мађарска Виктора Орбана, која је далеко одмакла у свом паду у ауторитарну владавину и стога је подједнако погодна за сличну контролу. ... Више Пут популизма ка ауторитаризму: Чудност Запада

Путинове шансе (1. део) – дисонанца рата и економије

Руски агресивни рат у Украјини оптерећен је стицајем неколико фактора, неких очигледних, а других не толико, сваки са својим динамичним и променљивим значајем. Ствар код хаоса је његова релативна непредвидивост у акутним околностима. Последична непредвидивост отежава предвиђање где и када се достиже критична тачка која ће диктирати крај сукоба или одредити јасан и неизбежан пут ка том циљу. ... Више Путинових шанси (1. део) – Несклад рата и економије

Финансирање рата отпора 2022-2024

Неколико чланова Представничког дома Сједињених Држава (САД) противи се идеји да Украјини треба њихова подршка у рату отпора против Русије, тврдећи, наводно, да је до сада обезбеђено довољно помоћи, да би буџетски приоритети требало да буду усмерени негде другде, док истовремено понављају наратив, без оправдања, да је расподела помоћи Украјини лоше вођена и да је много тога протраћено у том процесу. Аргументи су неискрени, ништа више од извештачених политичких изјава које показују дубоко непознавање глобалних последица њихове предложене неактивности. ... Више Финансирање рата отпора 2022-2024

Домаћи Путин (1. део)

Током протеклог века, руски лидери, изузев једног, настојали су да се представе пред својом владом и својим народом кроз то колико су добро водили сукобе са Западом. Једноставније речено, остали су посвећени идеји да је војна и глобална територијална доминација над Сједињеним Државама (САД) била најважнија у њиховој перцепцији погрешне и грубо прецењене трке ка врху која је пречесто занемаривала добробит свог народа. Ауторитарно вођство под маском совјетске комунистичке државе, са фокусом на раст своје војно-индустријске моћи, коначно је изазвало економски пад њиховог режима и, са њим, колапс Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Учиниће исто и у овом веку. ... Више Домаћи Путин (1. део)

Здравствена заштита у зимском рату – Украјина

Пут ка бољем систему здравствене заштите за Украјину биће најбоље остварен уклањањем руских снага са њене одређене суверене територије. Али прво се мора превазићи претња зиме. Ушла је у једанаести месец, руска инвазија на Украјину започела је ново поглавље схватањем да је њена војна кампања пропала и да је зима додатно омела њен напредак. Промена стратегије сада се концентрисала на терорисање целе нације поткопавањем њене цивилне инфраструктуре и угрожавањем њених средстава за опстанак у хладноћи зиме. За нацију укорењену у својој жељи да на крају изађе са нетакнутим суверенитетом и очуваним језиком и културом, Украјина се суочава са горком борбом, наизглед до краја. ... Више Здравствена заштита у зимском рату – Украјина

Руски рат у Украјини – додатак за предстојећу зиму

Руски рат против Украјине ушао је у девети месец од њене ничим изазване инвазије 24. фебруара 2022. године. Од самог почетка, њене намере да терорише заједнице и уништи цивилну инфраструктуру биле су јасно стављене до знања, тако да сукоб није требало да буде само ограничена војна инвазија и сукоб између бораца, већ покоравање једног народа. Са овом стратегијом дошла је хуманитарна криза која је постала добро позната, изазвана масовним расељавањем цивила унутар земље и преко суседних граница. ... Више Руски рат у Украјини – Додатак за предстојећу зиму