Владимир Путин и брдо на којем жели да умре

Да ли је Владимир Путин способан да се помири са растућом забринутошћу због стања ствари у Русији изазваног његовим ратом у Украјини? Његова склоност ка сукобу доминирала је политиком током већег дела његових 25 година на челу, почев од рата у Чеченији (1999–2009), преко упада у Грузију (2008), рата у Донбасу (2014–2022), сиријског грађанског рата (2015–2024), до инвазије на Украјину (2022 – данас). Стратегија је одржала Путинову верзију историјског руског етоса „снажног човека“ на челу руске судбине, оног у којем безбедност нације долази на штету индивидуалне слободе. У том процесу, Путин је себи обезбедио моћ коју су некада поседовали његови царски преци, али сада уз додатну предност много софистициранијег апарата унутрашње безбедности. Проблем са којим се суочава у овом тренутку је зид на који је наишао и војно и економски. Питање са којим се Руси сада суочавају мора се вртети око тога да ли је Путин ментално способан да превазиђе сопствене недостатке како би спасао земљу од пропасти. ... Више Владимир Путин и брдо на којем је привучен да умре

Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Друга рунда трилатералних мировних преговора одржана је у Абу Дабију 4. и 5. фебруара 2026. године, након почетних разговора који су се одржали 23. и 24. јануара 2026. године. Недељногодишње примирје, договорено уз посредовање САД, које је штедело, посебно енергетску инфраструктуру, најавила је Трампова администрација 29. јануара и ступило би на снагу пре ове друге рунде разговора у време када су зимске температуре драматично пале. Међутим, Москво тумачење примирја давало му је највише четири дана и укључивало би само Кијев, док је Украјина, изгледа, била обавезна да узме у обзир целу Русију. Као што је и било уобичајено, током ноћи између 2. и 3. фебруара, Русија је лансирала више од 450 дронова и више од 70 ракета, од којих су 32 биле балистичке ракете, посебно циљајући енергетска постројења на 27 локација у најмање шест региона Украјине, прекидајући снабдевање водом, електричном енергијом и грејањем. Више од 1.170 стамбених зграда само у Кијеву изгубило је грејање када су спољне температуре пале на -20 степени Целзијуса. Следеће ноћи догодио се сличан напад у којем су оштећене стамбене зграде и школе, уз неколико жртава. Чињеница да су ови напади најавили другу рунду „мировних преговора“ говори о Владимировом Путиновом непоштовању покушаја да се пронађе решење за рат у којем он и његове колеге из Кремља настављају да почине ратне злочине који су кумулативно прерасли у позиве на геноцид. ... Више Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Од Молдавије до Крима лежи неизвесна будућност за Русију

Променљива ситуација постоји дуж обале Украјине, Молдавије, њеног суседа на западу, и Крима на истоку. Она више прети несвесном руском уљезу него нацијама којима је претила.

Русија је ескалирала свој ваздушни напад на главни украјински приобални град и морску луку, Одесу, почев од децембра 2025. године и настављајући се током 2026. године. Град има значајан стратешки значај као главни украјински трговински пут за спољну трговину, који чини 65% њеног увоза и извоза. Његове железничке везе, заузврат, протежу се широм земље како би се обезбедила ефикасна концентрација робе за извоз и брза дистрибуција увозних потреба. На свој уобичајени начин, Русија је уништила стамбене зграде, болнице, електричне и грејне подстанице, водовод и мостове, што је до сада резултирало са више од 60 жртава, уз дуготрајне нестанке струје и изложеност екстремној хладноћи ове зиме. ... Више Од Молдавије до Крима лежи неизвесна будућност за Русију

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
други део: Неухватљива „оклопљена“ гаранција безбедности

Термин „безбедносна гаранција“ са собом носи осећај утехе који рањивој нацији пружају друге нације уверавањима да ће значајна сила бити употребљена против агресора који угрожава њену добробит. Када рањива нација не постане члан групе попут НАТО-а чија повеља изричито дефинише обавезе свих чланица да интервенишу на очекивани начин, такве „безбедносне гаранције“ временом постају предмет дебате, или још горе, непријатности. ... Више Када реторика замагљује стварност руског рата Други део: Неухватљива „оклопљена“ безбедносна гаранција

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
први део: Потцењивање

Лако је разумети како тренутна америчка буфонада, јасно манифестована за преговарачким столом, може учинити некога дубоко циничним према дипломатији када се види да је она усмерена ка користоприношењу агресору и спољном преговарачу, а не жртви агресије и њеном суседу, Европи, који је подржава. Природа предложеног решења за окончање руског рата против Украјине изгледа само спречава неизбежно обнављање непријатељства с обзиром на историјску непоузданост безбедносних гаранција, посебно када је у питању Русија. Паралеле се виде са недавним кршењем трговинских споразума са Кином од стране Трампове администрације у дивљој потрази за погодбама у одсуству промишљенијих дугорочних користи. ... Више Када реторика замагљује реалност руског рата Део I: Потцењивање

Зима долази у Москву

Четврта година рата се ближи крају и док је агресорска нација доживела релативно мало физичке трауме повезане са овим сукобом, околности су се у овој години довољно промениле да угрозе опстанак саме Руске Федерације (РФ). Међутим, за Владимира Путина није толико важно расположење становника у ширем обиму РФ колико оних који живе у Москви. Руска престоница је под претњом, и то не само због наметнутих међународних економских санкција, растућег финансијског оптерећења и ратног замора, већ и због директнијих елемената који ће поткопати и цивилни живот и ауторитет Кремља. И можда је време да амерички медији обрате више пажње на бројне рањивости Русије док размишља о крају рата. ... Више Зима долази у Москву

Украјина је европски чекић

У интересу Европе је да скрене пажњу Владимира Путина са његовог вишеслојног хибридног ратног плана, осмишљеног да застраши европске нације због њихове подршке Украјини. То се може постићи очигледним претњама руском контроли над украјинским територијама које је окупирала, посебно Кримом. Украјина је у отвореном сукобу са Русијом већ више од 3,5 године и показала је своју војну способност да нанесе огромну штету руском освајачу. Европа стога има свој чекић за одмазду уколико одлучи да га ефикасно искористи. Средство за постизање овог циља лежи у снабдевању Украјине неопходном муницијом довољном да изолује Кримско полуострво и примора на предају све преостале руске снаге које више нису у стању да евакуишу територију. Губитак Крима од стране Русије био би први корак у поновном преузимању преосталих територија и довођењу до колапса Путиновог режима због његовог неуспеха да оствари свој циљ покоравања Украјине, док је, у том процесу, занемаривао добробит сопственог народа. ... Више Украјина је европски чекић

Путинов „крај дана“

Све предвидљиве предности које је Русија добила од своје злосрећне инвазије на Украјину 2022. године нестају убрзаном брзином. Илузија о њеној војној моћи са неограниченом људском снагом и технолошким могућностима требало је да почне да изазива сумње убрзо након почетка рата када се суочила са реалношћу две украјинске контраофанзиве у другој половини 2022. Више о текућем рату рећи ћемо одмах у наставку, али за Владимира Путина, војни неуспех није његов најгори проблем. То је оно што га чека у последњем кварталу 2025. Судбина која подсећа на пад Руског царства 1917. и распад Совјетског Савеза 1991. године виси пред њим и на крају може довести деспота и сву његову ружноћу до срамотног краја. ... Више о Путиновом „крају дана“

Смањивање Русије: Украјинска прекогранична офанзива

Унутар својих граница, Украјина се суочава са руским војним снагама на истоку и југоистоку и, иначе, брани своје цивиле широм земље од руских ваздушних напада на њене градове. Рат Владимира Путина се првенствено свео на две непосредне стратегије: 1. заузимање и држање територије, посебно у Донбасу, како би се у потпуности окупирале неке од области на источним територијама, и 2. терорисање украјинских грађана како би се ослабила њихова одлучност и тражили мир. Током протекле 3,5 године, Украјина, уз подршку преко 40 земаља широм света, одолела је руском нападу на свој суверенитет и свој народ са врстом отпорности која се обично приписује релативно много већој нацији. То је успела не само храброшћу очигледном у борби, већ и лукавошћу, иновацијама и изузетном смелошћу у извршењу. Док је Путин концентрисао своје напоре на неселективно уништавање цивилног живота и инфраструктуре и намерно жртвовање руских трупа за ограничен територијални добитак, Украјина је предузела високо стратешки такт поткопавања његове ратне индустрије и новца који је подржава. ... Више Смањивање Русије: Прекогранична офанзива Украјине

Забринутост због уласка Украјине у НАТО

И САД и НАТО су показали значајну уздржаност у подршци Украјини против руске инвазије својим веома промишљеним и постепеним снабдевањем наоружањем, успевајући само у продужавању сукоба и настављању патње цивилног становништва Украјине. Разлози за то су се усредсређивали на страх од ескалације и перцепцију да би били увучени у директно војно учешће против Русије у ономе што би постао светски рат. Овај континуирани страх од конфронтације са Русијом међу неколико земаља чланица НАТО-а не само да је спречио консензус о пријему Украјине у НАТО, већ је омогућио Русији да се понаша као одметнички ентитет, чинећи бројне злочине у директном супротности са међународним нормама и откривајући слабост Уједињених нација. ... Више Забринутост због уласка Украјине у НАТО