Упркос очигледној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију.
Војно ангажовање
иновације у реалном времену су брзо напредовале на начин који информише стратегију на краћи рок и који се преводи у напредак на дужи рок. То се лако показало када је Украјина, без конвенционалне морнарице, прибегла коришћењу модификованих крстарећих ракета и површинских и подводних дронова како би протерала руску Црноморску флоту са Крима назад до руских обала. Чак и тамо, није нашла много уточишта од циљања украјинских ваздушних и поморских дронова. После само две године рата, Русија је изгубила 26 поморских бродова од почетних 84. Процене даљег исцрпљивања до пролећа 2026. године довеле су укупан број на више од 35 бродова, што је смањење од најмање 41%. Поред тога, прецизно циљање из ваздуха на велике удаљености учинило је уништење седам додатних поморских и транспортних бродова у удаљенијим Каспијским и Балтичким морима сада стварношћу.

Исти сценарио се одиграо у руском копненом рату где је разорни капацитет ракета „Џавелин“ и дронова значајно изменио ратовање вођено тенковима и другим оклопним возилима. Почетком јуна 2026. године, предратне залихе од 7.342 тенка смањене су за 72% на 2.088, од којих се само 850 чинило погодним за рестаурацију, према сателитској анализи руских складишних објеката. Недостатак софистициране електронике, повезан са санкцијама, и прекомерни губици руског наоружања до нивоа који оптерећују напоре за замену више не могу да приуште стратегију масовног напада тешким оклопом. Недавно побољшане могућности Украјине за ударе дугог домета додају додатну меру неизвесности за руске удаљено смештене производне погоне оклопних возила на Уралу и даље на истоку у Омску. Руска офанзива на источном фронту сада се углавном ослања на ограничене инфилтративне пешадијске нападе, уз подршку мањег броја оклопних возила и мањег броја тенкова како би се ублажили губици.
Употреба артиљерије у Русији била је централни аспект њеног начина ратовања. Међутим, поседовање супериорне артиљерије на бојном пољу више нема предност коју је некада имало из више разлога. Ови мобилни системи се лако циљају маневарским беспилотним летелицама самоубица са погледом из првог лица (FPV) којима управљају вешти техничари и системима за прецизне ударе средњег домета. Губици више од 2.000 руских артиљеријских оруђа само у јуну 2026. године указују на драматичну ескалацију напада који ће наставити да смањују офанзивне способности. Украјина је недавно распоредила новоразвијену муницију посебно дизајнирану да обезбеди уништење цеви артиљеријске јединице, што онемогућава обнову оштећеног оруђа.
Зона погибије на источном фронту Украјине сада се протеже више од 24 километра и изгледа да ће се до краја године повећати за још шест километара, што је далеко од просечних 74 метра „ничије земље“ током Првог светског рата. Ефикасност украјинске кампање дронова на фронту надмашила је артиљеријску у односу 3:1, што је углавном последица неефикасне руске пешадијске тактике на фронту. Губици руских трупа прелазе 30.000 месечно на огромном ловишту где оклопни транспортери постају лаке мете , а појединачни војници могу бити прогоњени и убијени.

Софистицирано и континуирано импровизовано ваздушно оружје које користи FPV дронове и прецизне M142 HIMARS (Високомобилни артиљеријско-ракетни систем) користи се за уништавање руских система за ометање и система противваздушне одбране како би се створили све шири коридори напада. Јединице вештих украјинских оператера дронова сада су одговорне за већину убијених на бојном пољу. Бројке се бележе уз помоћ дронова за надзор који прате сваку операцију. Губљине руских војних јединица у односу на губитке украјинске војске као последица напада беспилотних система достигле су однос 8:1. У неким локализованим околностима, као што је одбрана Авдијевке у региону Донбаса на истоку Украјине, бројчано надмоћније руске снаге су понекад претрпеле губитке који су износили и 10:1, уз додатне још веће пропорционалне губитке тешке оклопне опреме.

Руски рат се враћа кући
Није ствар у томе да је Русија превелика да би је победили, већ у томе да је Русија превелика да би је бранили, чињеница коју је Украјина несумњиво указала својим прекограничним нападима на рафинерије нафте, складишта, црпне станице, цевоводе и луке ; на фабрике и складишта муниције и наоружања ; на железнице , мостове и путеве; на хемијска постројења и постројења за производњу електронске опреме ; и на командне и комуникационе центре . Кампања је утицала на прилив руских прихода , њену војну логистику и, можда најзначајније, на јавно расположење .
Криза са горивом широм целе Руске Федерације приписује се нападима украјинских дронова и ракета на руску индустрију фосилних горива. Капацитет рафинерије је пао за 28% од 20. јуна и наставиће да се погоршава како кампања уништавања инфраструктуре наставља. Даља ескалација ће само погоршати несташице у све краћим интервалима и паралисати транспорт, између осталих војних и домаћих потреба. Ситуација је дошла до тачке у којој Русија сада увози гас из Индије, што је значајна срамота за Кремљ. Како расте бес због несташице горива, већ постоји неколико недостатака у руском друштву које је изазвао пројекат Владимира Путина у Украјини. Најзначајније је да је у рату погинуло скоро 500.000 војника, што је трећина од укупног броја жртава које износе 1,4 милиона.

Финансирање јавне заштите, образовања и здравствене заштите дуго је било занемарено, али сада је знатно погоршано потребом бриге о рањеним и инвалидним ветеранима. Пензијски рачуни који припадају око 37 милиона појединаца, а укупног износа преко 41 милијарде долара, пребацују се у нови програм који води Кремљ, а који преусмерава приватни капитал у државне инвестиционе пројекте који ће наводно бити коришћени за финансирање неодрживог рата. Између 2022. и 2025. године, Кремљ је преусмерио процењених 550 милијарди долара средстава пореских обвезника са онога што је могло бити искоришћено за домаће потребе у ратне напоре и сада изгледа спреман да учини исто са приватним пензијским средствима. У првих девет месеци 2025. године, ратни расходи су порасли за 30%, што је додатних 34,7 милијарди долара, у односу на исти период 2024. године. Ликвидна средства руског Националног фонда за добробит , који је некада служио као сигурносна мрежа за пензиони план, већ су исцрпљена за више од 70% од почетка рата.
Сам рат је довео до озбиљних несташица радне снаге, не само због војних жртава и агресивне мобилизације, већ и због масовне емиграције око 800.000 Руса у раним фазама рата. Сумња у обновљени талас мобилизационих напора до јесени ове године поново изазива забринутост. Незапосленост је ниска једноставно због недостатка довољног броја радника за запошљавање. То је подстакло повећање плата како би се привукли радници, повећавајући трошкове производње и потрошачке цене. Поред овог инфлаторног тренда, други фактори везани за руски рат настављају да гурају ствар у злослутну негативну равнотежу у којој се економија одржава жртвујући свој потенцијал за будући развој.
Државни дуг се већ погоршао за више од пет пута у 2025. години у односу на износ из 2024. године, при чему је отплата камата на државни дуг у 2026. години чинила 8,8% буџетских расхода. Инфлаторни притисци указују на ескалацију проблема која је у супротности са изјавама о смањењу каматних стопа, с обзиром на склоност Кремља да фалсификује извештаје као део своје пропаганде. Велика потрошња на производњу муниције и наоружања које се на крају уништава у Украјини одузима од обезбеђивања благостања руском друштву, што је кључни услов за одржавање унутрашње стабилности. Приватно пословање не може да расте када каматне стопе остану довољно високе да ограниче задуживање, остављајући стагнирајућу економију да се даље смањује.
на Криму
захвата Кримско полуострво које је под руском окупацијом, копнену масу од 10.400 квадратних миља отприлике величине Масачусетса, јер постаје све више изоловано због организоване украјинске војне кампање која је уништила главне мостове који обезбеђују пролаз дуж његове копнене везе са окупираном југоисточном Украјином. Слично уништавање мостова унутар Крима пореметило је унутрашњи транспорт. Аутопутеви и железничке руте које излазе из Русије и улазе у Крим сада су под сталним надзором Украјине и више нису проходне под претњом ваздушног напада. Системи противваздушне одбране унутар Крима и суседне руске територије Краснодарског краја су значајно деградирани. Трајектни транспорт који превози залихе преко Керчког мореуза из Русије на Крим је уништен.

У ноћи између 5. и 6. јула, у Азовском мору, украјински дронови су погодили два руска танкера за нафту “ који су били на путу ка Криму ради испоруке горива. Исте ноћи су на Криму изведени додатни напади, уништивши систем противваздушне одбране дугог домета С-400 „Тријумф“ и радарску станицу „Небо-У“. Убрзо након тога, погођен је још један конвој од осам танкера на путу ка Криму, заједно са трајектом и бродом за превоз сувог терета. Дан касније, још девет танкера, чиме је укупан број танкера из „тајне флоте“ у периоду од три дана порастао на 19. Ваздухопловне базе, војни објекти, складишта горива, залихе муниције и командни центри су више пута били мета дронова и крстарећих ракета, а без ефикасне испоруке делова за поправку, наоружања и муниције, војни капацитети се брзо смањују. Масивни Керчки мост је структурно ослабљен бројним нападима, што је последично ограничило железнички саобраћај теретних возила. Он остаје једино средство за цивилни саобраћај возила до копна Русије. Озбиљна несташица горива додатно ограничава бекство, јер велики број Руса сада бежи са полуострва аутомобилима или пешке. Међутим, претња није ограничена само на Крим, већ и на његову улогу главног добављача и транзита трупа и опреме у окупирану југоисточну Украјину.
Дана 6. јуна 2023. године, Руси су уништили брану Каховка на реци Дњепар, што је резултирало не само еколошком катастрофом на југу Украјине, већ и озбиљним смањењем доступности воде за оне Русе који окупирају Крим. То је довело до ослањања на рационализацију и било какав приступ локалним резервоарима и подземним водоносним слојевима. Ова ограничења су додатно погоршала тренутно тешке животне услове на полуострву, како за преостало цивилно становништво, тако и за војску. Тренутне процене о овом последњем је тешко доћи, иако је око 40.000 руских војника већ било стационирано на Криму пре рата. Недавни нестанак струје на целом полуострву, након што су украјинске снаге искључиле струју, само је нагласио рањивости које се осећају.
Путинов углед у земљи значајно је порастао након руске анексије Крима 2014. године. Аура непобедивости обузела је становништво и пружила потицај да се оправда намера Кремља да подстакне устанак у источној Украјини, а касније и да је нападне 2022. године. Након тога догодило се неколико понижавајућих догађаја који су нарушили Путинов имиџ као лидера и имиџ Русије као глобалне војне силе – повлачење копнених снага из Кијева и Херсона у првим месецима рата; повлачење Црноморске флоте након катастрофалних губитака ратних бродова; губитак великог броја стратешких авиона у операцији „Паукова мрежа“; немогућност Русије да брани стратешке ресурсе широм Руске Федерације, а највидљивије у близини Москве и Санкт Петербурга; пропадајућа економија и све већа немогућност ефикасне подршке ратним напорима.
Ово бледи у поређењу са губитком руске контроле над Кримом, не само због његовог стратешког војног већ и психолошког значаја за саму Русију. Крим је био централни део Путиновог империјалног плана и његов губитак биће исход који никаква пропаганда не би могла да надмаши.

Епилог
„Прекретница“ рата се војно дефинише као она у којој се плима сукоба неповратно окреће у корист једне стране, што на крају доводи до колапса друге. Променљиве које се користе у било којој једначини која покушава да дефинише исход сукоба могу бити подложне извесном степену пристрасности када их извештава један или други извор. Употреба променљивих које се ослањају на број војника, машинерију и капацитет регрутовања свакако има легитимитет у пружању процена релативне снаге и одрживости. Али како се руски рат одвија и околности, како војне тако и домаће, значајно се мењају, појављују се одређени трендови који дају бољу перспективу исхода. У случају Русије, то се односи на континуиране масовне губитке војника и наоружања, погоршање броја регрутованих, логистичке проблеме и капацитете за надзор. Квалитет руске војске значајно је опао због сумњивих метода регрутовања, посвећености обуци, командне структуре и сталне унутрашње корупције. Украјина је, у међувремену, предузела дисциплиновану кампању нападајући све елементе који подржавају руске војне напоре циљајући виталне ресурсе, транспортна средства, све индустрије повезане са ратним напорима и системе противваздушне одбране широм ратишта и унутар саме Руске Федерације. Иако одуговлачење остаје проблем и за Украјину и за Русију, управо је Украјина, а не прва, та која се суочава са већим изазовом јер поново почиње да разматра идеју присилне мобилизације . Ово представља веома нестабилну околност у руском друштву које се брзо умара од рата.
На површини, делује контраинтуитивно да би економска и политичка ограничења надјачала елементе војне снаге и диктирала исход рата, а ипак је недавни пример америчког напада на Иран показао да је то случај. Пре више од једног века, још једно геополитичко питање надвладало је војне обавезе царске Русије током Првог светског рата када је бољшевичка револуција срушила владу и покренула грађански рат. Озбиљне економске бриге за Русију преовлађују у садашњем рату. Питања о могућем свргавању владе са свим његовим последичним хаосом боље је оставити за каснију дискусију, јер се само спекулише с обзиром на стање ствари у Русији на домаћем и војном плану. Кремљу понестају безбедне опције за финансирање рата без жртвовања будућности Русије, док Украјина за сада има финансијску подршку Европске уније и НАТО- да настави своје напоре, изгледа, до пролећа наредне године. Континуирано уништавање руске индустрије фосилних горива осигураће њен економски колапс, можда пре него што се оствари њен војни пораз у окупираној Украјини, али извесно спајање ова два тренда може на крају довести до жељеног исхода.
Путања Путиновог рата у Украјини окренула се на начин који није могао бити предвиђен прорачуном броја трупа, капацитета за регрутовање и тешке оклопне опреме. Време је показало слабости Русије у облику њене војне неспособности, недостатка стратешког планирања, немогућности да се предвиди украјинска одлучност и иновације, као и да се разумеју сопствене економске рањивости Русије. На Путину је да објасни свом народу зашто се ова катастрофа одвијала онако како се одвија и који је стварни разлог за покретање овог подухвата.
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2026. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.