Зима долази у Москву

Четврта година рата се ближи крају и док је агресорска нација доживела релативно мало физичке трауме повезане са овим сукобом, околности су се у овој години довољно промениле да угрозе опстанак саме Руске Федерације (РФ). Међутим, за Владимира Путина није толико важно расположење становника у ширем обиму РФ колико оних који живе у Москви. Руска престоница је под претњом, и то не само због наметнутих међународних економских санкција, растућег финансијског оптерећења и ратног замора, већ и због директнијих елемената који ће поткопати и цивилни живот и ауторитет Кремља. И можда је време да амерички медији обрате више пажње на бројне рањивости Русије док разматра крај рата.

Владимир Путин, председник Руске Федерације и врховни командант Оружаних снага Русије. Фотографија са сајта X.

Ратно позориште
Московска противваздушна одбрана                                                                                       
Путин је предузео значајне мере да заштити Москву од директних повреда тако што јој је обезбедио слојевиту мрежу противваздушне одбране која се састоји од спољашњег и унутрашњег низа неколико различитих одбрамбених система. Она има облик спољашњег противбалистичног ракетног система А-135М за сузбијање претњи великог домета и унутрашњег скупа система са инсталацијама Панцир-С1, С-400 и Тор-М2. Заједно, комбинована мрежа има способност да циља нападе балистичким и крстарећим ракетама, млазним авионима и дроновима, али не нужно и капацитет за то.

Упркос овом застрашујућем зиду, апсолутна заштита није гарантована сигурност од штете. Наравно, постоји природно ограничење броја пројектила који се могу испалити против таласа ројева дронова помешаних са пројектилима који долазе из различитих праваца. Штавише, понављајуће циљање било ког броја стратешких локација исцрпеће одбрамбено наоружање до тачке где мета постаје отворена за озбиљно уништење. Украјина је створила импресивну индустрију дронова и иако је производни процес укључио технологије све веће софистицираности које помажу у избегавању појединачног откривања, суштинска карактеристика успешног напада остаје употреба великог броја дронова нагомиланих у нападу. За ово могу бити довољни много једноставнији, јефтинији модели дронова .

Бројни успешни налети дронова су ефикасно изведени циљајући стратешке локације различито заштићене системима противваздушне одбране широм РФ. То је резултирало значајном штетом руској индустрији фосилних горива, постројењима за производњу и војним инсталацијама, што је резултирало значајним губитком прихода и смањењем војне ефикасности. Напади су сада све више усмерени ка Москви.

Проблем са ваздушним саобраћајем                                                                                                                      
Ове године је дошло до ескалације ваздушних напада на Москву и њену околину. Напади дронова у Московској области 2025. године више пута су пореметили ваздушни саобраћај, а још више овог лета и јесени, на свим главним московским аеродромима – Домодедово, Жуковски, Шереметјево и Внуково – што је довело до отказивања стотина летова и кашњења за хиљаде путника. Учесталост и непредвидивост напада озбиљно су омели ваздушни саобраћај у и из Москве у догледној будућности.

Директни напад                                                                                                                      
Уништавање стамбених и пословних објеката уводи нову перспективу на рат за добро заштићено градско становништво Москве, показујући њену рањивост и неизвесност за будућност. У пролеће 2023. године, друге године рата, две стамбене зграде су погођене дроновима унутар града , а два месеца касније уследио је напад на пословне куле у пословном округу. Пошто очигледно нису биле стратешке мете, није било јасно да ли су напади можда дошли из Московске области. У октобру 2025. године, веће баражне ваздушне нападе дронова изазвале су експлозије у граду и околном региону. Ваздушни напади већег интензитета на Московску област наставили су се у новембру и постају све очигледнији широј јавности.

велики нестанак струје ове јесени некој врсти ванредне ситуације у регионалној електроенергетској мрежи , али је вероватније да је узрокован ваздушним нападом. Отприлике у исто време, нафтовод Колцевој у Московској области је погођен, уништивши сва три главна горива само 30 миља југоисточно од Москве. Овај напад је озбиљно пореметио транспорт млазног горива, дизела и бензина за војну употребу из рафинерија у Рјазању, 125 миља југоисточно од Москве, и Нижњем Новгороду, 270 миља источно. Последице ваздушних напада ове природе ће се више манифестовати као последица уништења извора енергије за Москву него као директан утицај на стамбену инфраструктуру какву је Русија предузела.

Новошахтинска рафинерија нафте у Ростовској области, највећа на југу Русије, након напада крстарећим ракетама у августу 2025. Претходни напади дронова 2024. године већ су довели до наглог пада производње. Фотографија са X видеа.

Нови проблем са горивом                                                                               
Криза са горивом у Русији почела је да се појављује у августу 2025. године када су се украјински ваздушни напади и саботаже фокусирали на нападе руске индустрије фосилних горива на рафинерије, складишта, цевоводе и повезани транспорт.

Москви је привилеговани статус донедавно обезбеђивао обилне ресурсе горива. Енергетску инфраструктуру за Москву и Московску област опслужује прстенасти систем који окружује регион и састоји се од појединачних цевовода за природни гас и нафтне производе (тј. нафту, дизел, бензин, авионско гориво). Порекло оба ресурса налази се у Западном Сибиру. Природни гас путује гасоводом Јамал-Европа на удаљености од скоро 2.500 миља и стога су му потребне компресорске станице како би се обезбедио правилан проток. Гас се на крају дистрибуира дуж паралелних цевовода у московском прстенастом систему. Транспорт сирове нафте стиже првенствено гасоводом Алметјевск-Нижњи Новгород-Рјазањ дугим 360 миља до рафинерија у Рјазањској и Нижњеновгородској области, а гасоводом Сургут-Полоцк дугим 1.100 миља само до ове друге. Овај транзитни систем је веома рањив на нападе јер се не може заштитити на таквим удаљеностима.

Главна рафинерија руског енергетског гиганта, Росњефт, налази се у Рјазању и одговорна је за 5% укупних капацитета рафинерије. Она је главни добављач бензина и других нафтних деривата Москви и већем делу централне Русије. Напад дроном приморао је на потпуни прекид прераде по други пут за недељу дана, а ситуација ће сада трајати до децембра. Претходни напади дронова већ су приморали на делимична затварања у августу када су две од три главне јединице за рафинирање биле онеспособљене, смањујући производњу за око 50%, а још један у септембру погодио је још једну јединицу за примарну прераду нафте.

Око 30% бензина Московске области испоручује рафинерија Кстово која се налази у Нижњеновгородској области и део је конгломерата Лукоил ПЈСЦ, друге највеће руске нафтне компаније. Рафинерија је погођена 4. новембра 2025. године док је још увек била у фази поправке ректификационе колоне која се користи за прераду сирове нафте. Поновљени штрајкови ове и других рафинерија учинили су текуће одржавање и поправке застрашујућим и дуготрајним због санкција које забрањују приступ страним резервним деловима и стручности.

Москва је почела да схвата последице несташице горива након што је већи део остатка РФ  већ патио од проблема. Бензинске пумпе нису могле да обнове залихе. Дуги редови возила која чекају на допуну горива постали су уобичајени у неколико региона. Појавиле су се панично куповање и гомилање залиха међу јавношћу. Велепродајне цене су значајно порасле, саобраћај је био поремећен, а забринутост због инфлације додатно је повећала друштвену забринутост. Кремљ је покушао да реши проблем увозом бензина из Белорусије и Азије , али је мало вероватно да ће се притисак на домаћу производњу побољшати у догледној будућности, док ће се покушаји превазилажења несташице увозом бензина показати економски контрапродуктивним на дужи рок. Штавише, уништавање руске индустрије фосилних горива и њених канала дистрибуције од стране Украјине свакако није престало.

Нови проблем грејања                                                                    
На географској ширини од 55,75 степени северне географске ширине, Москва се налази отприлике у линији са Ситком на Аљасци (57,05 степени северне географске ширине) и има дневне зимске температуре које у просеку износе од -9 степени Целзијуса (14 степени Фаренхајта) до -3 степена Целзијуса (25 степени Фаренхајта), мада температуре често падају и на -20 степени Целзијуса (-4 степена Фаренхајта). Град напаја најмање 10 когенерационих електрана (ТТЕ) у власништву Мосенерга, подружнице Газпрома ПЈС. Оне се првенствено напајају природним гасом и производе и електричну и топлотну енергију. ТТЕ су повезане са московском електричном мрежом у метрополитанском подручју преко високонапонских далековода и трафостаница интегрисаних са Јединственим електроенергетским системом који повезује неколико електроенергетских система широм федерације.

Мапа која приказује део европског дела Русије са локацијом Москве и бројним градовима у којима се налазе рафинерије и електране које опслужују главни град. Аутор фотографије: Питер Хермес Фуријан

Ове јесени дронови су погодили неколико енергетских постројења у градовима око Москве. Конкретно, три града која формирају троугао око Москве – Орел, 375 километара југозападно од Москве, Јарослављ, 260 километара североисточно, и Владимир, 200 километара источно. Део Орелa је остао без струје након оштећења своје когенерацијске електране. Термоелектрана Орел је највећи произвођач електричне енергије и топлоте у региону. Когенерациона трафостаница у Владимиру је кључна високонапонска станица у прстену око Москве, која преноси електричну енергију према престоници и била је приморана да обустави рад. Велика рафинерија нафте Славњефт-ЈАНОС у Јарослављу снабдева горивом индустријске објекте, аеродроме и складишта нафте у Москви путем нафтовода Колсевој и погођена је почетком октобра.

Локалне и регионалне електричне подстанице дистрибуирају енергију широм метрополитанског подручја Москве, наизглед преклапајући се. Оне представљају рањива места која се могу искористити циљаним нападима. Да поменемо нека, електрана Мосенерго ТЕ-22 са 11 јединица снаге 1.375 MW у округу Дзержински, Московска област, 24 километра југоисточно од Москве, обезбеђује електричну и топлотну енергију првенствено индустријским локацијама, јавним зградама и стамбеним подручјима јужних делова Москве. Електрана ТЕ-26 је највећа у Москви по свом инсталираном електричном капацитету и опслужује више од 2 милиона људи у јужним и југоисточним деловима Москве, док ТЕ-25 опслужује јужне и југозападне делове. ТЕ-16 опслужује око 1,5 милиона на северозападу, а ТЕ-27 покрива углавном север и североисток.

Трећа највећа руска термоелектрана, Костромска државна окружна термоелектрана у Волгореченску, око 350 километара североисточно од Москве, главно је чвориште руског националног енергетског система са инсталираним капацитетом од 3.600 MW. Она пружа значајан допринос централној руској мрежи која опслужује Москву и околни регион. Крајем октобра и почетком новембра 2025. године, била је мета очигледних ракетних напада који су проузроковали штету на њеној инфраструктури и нестанак струје великих размера у Волгореченску. 23. новембра, велика Државна окружна термоелектрана В. И. Лењина у Шатури, мање од 130 километара од Москве, доживела је масовну експлозију услед напада дроном, остављајући хиљаде људи у региону без грејања и струје. То је једна од најстаријих и највећих термоелектрана у Русији са инсталираним електричним капацитетом од 1.500 MW и снабдева око 6% електричне енергије у главном граду и околном региону.

Пораст криминала                                                              
Брзо растући талас насилног криминала претиће да дестабилизује урбано друштво, посебно оно које је већ оптерећено ратним околностима. Негде између 140.000 и 180.000 криминалаца  пуштено је из руских затвора почев од средине 2022. године да би се борили у Украјини и обећано им је помиловање након шест месеци службе на фронту. Министарство одбране продужило је рок службе следеће године, несумњиво разљутивши оне који су већ распоређени. Штавише, затвореници су у војсци сматрани потрошном робом и стога су распоређени у мисије које су чиниле чак 33% укупних жртава. Оно што је раније постојало тамо само се погоршало траумом која је виђена на фронту. До лета 2023. године, око 32.000 бивших осуђеника, првобитно регрутованих од стране плаћеничке групе Вагнер, а сада ратних ветерана, вратило се у руско друштво.

Ова посебна категорија ветерана, наравно, само је подгрупа од процењених укупно 250.000 оних који су се вратили током прве две године од почетка рата. Извесни број њих се неизбежно вратио са карактеристикама посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП). Проблему додатно доприноси озбиљан недостатак стручњака за ментално здравље у оптерећеном здравственом систему који је дуго био занемарен. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је присутно само четири до пет психолога на 100.000 становника, проблем којем Путинов режим изгледа није дао приоритет. Између 2021. и 2024. године, злочини бивших војних лица су се учетворостручили. Од 2023. године, скоро хиљаду случајева који укључују убиство или тешке телесне повреде које су на крају резултирале смрћу регистровано је на судовима.

Сама Москва обично региструје највећи број злочина сваке године. У периоду од осам месеци, од јануара до августа 2021. године, пре рата, у Московској области је почињено 14.700 тешких злочина . Током истог периода 2024. године, тај број је порастао на 16.400. Како се све више осуђеника враћа у редове оних који су сада укорењени у руском друштву, ситуација ће се погоршати, јер ће се одређени број ових ветерана поново укључити у мреже организованог криминала  које обично живе у великом урбаном окружењу. Такви војници се брзо трансформишу у плаћене убице и извршитеље закона који своје борбено искуство доносе у урбано окружење Москве.

Ситуација је постала критичнија у Москви са значајним недостатком полицијског особља који је додатно нарушио поверење јавности. Недавни извештаји указују да је Москва забележила смањење броја полицијских снага до 75% у неким областима. Осипање је погоршано ратом, јер су се неки придружили војсци због бољих плата , а други су отпуштени због веза са опозиционим лидером Алексејем Наваљним. Ниске плате и лоши услови рада били су хронични проблем и пре рата.

Терористички напад ИСИС-К на зграду ситија Крокус у Красногорску, Московска област, 22. марта 2024. Фотографија: Студио МДФ

Тероризам је поново порастао у Русији, што је последица игнорисања домаћих обавештајних података, јер је фокус преусмерен на рат, тако да су мере безбедности постале више реактивне него превентивне. Драматична демонстрација овог недостатка био је напад на московску градску већницу Крокус у марту 2024. године, када су припадници Исламске државе у Хорасану (ИСИС-К) убили 145 људи. Не само да су упозоравајући знаци игнорисани, већ је и безбедносни одговор био погрешан.

Губитак Москве                                                                   
Почетак рата у Русији донео је одлазак преко хиљаду међународних компанија – технолошких и инжењерских фирми, трговаца на мало, произвођача аутомобила – што је створило значајну промену од западног утицаја ка претежно домаћем и азијском. Процес је резултирао губитком хиљада радних места и економском неизвесношћу са поремећајима на тржишту и неизбежном запленом стране имовине од стране Кремља. Неколико образованих Руса емигрирало је како би избегло очекиване друштвене промене обележене владиним сузбијањем привилегија и повећаном цензуром коју је ауторитарни режим сматрао неопходном. Делимична војна мобилизација расписана у септембру 2022. године довела је до даљег одласкастотина хиљада младића у суседне земље, од којих се многи сада вероватно неће вратити суочени са погоршањем економских услова.

Гранични прелаз Верхни Ларс, Русија (26. септембар 2022). Стотине хиљада младих Руса беже пешке, бициклима и аутомобилима у Грузију и даље како би избегли војну мобилизацију коју је позвао Кремљ. Фотографија: avsinn

Русија наставља да пооштрава контролу интернета промовишући нову апликацију за размену порука, MAX, коју контролишу агенције повезане са Кремљем, док истовремено чини популарне платформе попут WhatsApp-а, YouTube-а и Telegram-а мање доступним. Национална безбедност се наводи као разлог за сајбер ограничења, укључујући приступ VPN-овима како би се ограничило јавно заобилажење владиних сајбер блокада. Казне се сада изричу корисницима интернета за претраживање садржаја који се сматра „екстремистичким“ или се оцењује као садржај који фаворизује Украјину или омаловажава Русију. Још је забрињавајућа могућност надзора смештена у апликацији MAX која ће додатно смањити јавне слободе.

Чести прекиди интернета постали су рутински од 2022. године и све су чешћи, опет због питања националне безбедности ради одбране од напада дронова, иако се већина дронова више не ослања на мобилне интернет везе. Ови прекиди се посебно поклапају са временима протеста и вероватно ће бити додатно прилагођени како би се омогућио приступ вестима које погодују режиму. Иронично, искључења интернета у Москви су се значајно повећала током прославе Дана победе прошлог маја као „елемент превентивне одбране“. Из сличних разлога, 24-часовни прекиди мобилног интернета су на снази за Русе који се враћају из иностранства и који можда поседују стране СИМ картице. Укидање овог ограничења вероватно мора сачекати крај рата, иако је вероватно да ће се поновити. Кремљова домаћа обавештајна агенција (ФСБ) такође изгледа да ће проширити свој дигитални ауторитаризам на локалне телекомуникације као још једну меру утицаја на друштвене слободе.

Резиме                                                                              
За Москву, рат је коначно покуцао на врата. Предстојећа зима представља неизвесну, потенцијално нестабилну будућност за град који још увек није упознат са губитком уобичајених луксуза грејања и струје. Ситуација је другачија од оне која се догодила у последњих неколико година у Кијеву, где су се становници навикли на такве околности. За московско друштво, које је све више на милости и немилости криминалног насиља и носи се са растућим репресивним владиним мерама које покушавају да га контролишу, изгледи не делују тако светло као што су некада изгледали када су се ближе везе са Западом појавиле на дохват руке. Млађе генерације можда нису толико попустљиве као њихови преци из прошлих стаљинистичких времена из којих је Путин изашао. Потоњи би могли добро да се сете московске „Снежне револуције“ из маја 2012. године, када су десетине хиљада људи протестовале због његовог повратка на председничку функцију због питања изборних превара и када су температуре у граду биле повољније.

Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2025. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.