Скептичари и будућност Украјине

Уобичајено је у дуготрајним сукобима сведочити покушајима да се постигне оно што се сматра разумним компромисом. Намера је да се избегне даља патња, али пречесто је дотични сукоб неоправдано извршен као део агенде јасног агресора. Неки стручњаци ће прогласити неизбежност одређеног исхода сукоба на основу једноставних метрика које се односе на величину популације, војне резерве и производне капацитете. Они обично говоре у корист агресора. У том процесу, они остављају по страни последице за жртву агресије и њено будуће несигурно стање ствари. Они дозвољавају да светски поредак настави да се развија, а да не признају да корен проблема остаје углавном онакав какав је био од почетка.  

На овај начин, Владимир Путин добија значајан део источне и јужне Украјине, укључујући Крим, а Русија се радује што је њен резидентни диктатор још једном постигао свој циљ повратка још једног дела некадашњег пропалог Руског царства. Све ово док нације журе да прихвате компромисе који нису погодни за њихову коначну добробит. Одустајање од територије за мир у Украјини је претећа перспектива за будућност у очима балтичких земаља и земаља источне Европе. Уместо да плате репарације, Путин или режим који би га неизбежно следио били би обавезни да заврше свој посао за остатак Украјине док збуњени Запад размишља о свом следећем погрешном отпору руској агресији и њеним реваншистичким амбицијама.

Руски председник Владимир Путин говори на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви (14. децембра 2023). Фотографија: miss.cabul

Стидљивост са којом се Бајденова администрација суочила са руском агресијом унапредила је идеју да јој недостају храброст и лидерство да одврати напоре ауторитарних режима у њиховом настојању да преузму међународни поредак који предводе САД. Долазећа Трампова администрација, својом реториком, спремна је да употпуни перцепцију да САД напуштају своје некада моћно место чувара глобалног поретка и капитулирају пред дугогодишњим противником који је успео да их надмудри упркос сопственом несигурном стању ствари.

Иронија у овој околности изражава се упоредном војном и индустријском моћи САД са њиховом економијом у брзом развоју и тренутним бруто домаћим производом (БДП) од 29,35 билиона долара. То далеко надмашује неспособно понашање руске војне машинерије неспособне да одржи своје напоре без помоћи страних бораца и недовољне индустријске базе која није у стању да одржи производњу која би парирала њеним значајним губицима на бојном пољу. Руска економија се суочава са погоршањем ситуације, што је истакнуто растућом инфлацијом, која тренутно износи 9,1% , а додатно је подстакнута повећаном војном потрошњом, недостатком радне снаге и неизбежним повећањем плата, између осталих забринутости.

Руска централна банка је недавно подигла каматне стопе на 21%, што чини готово немогућим одржавање тренутних војних издатака на дужи рок. Колико се може утврдити, процена тренутног БДП-а Русије износи око 2,18 билиона долара , што је мање од десетине БДП-а САД, не рачунајући буџет Европске уније. Њен буџет у великој мери зависи од извоза нафте, који се, упркос санкцијама, наставља уз помоћ флоте танкера и напора саучесника трећих страна које прерађују нафту за испоруку на друга места. Да би се супротставиле овоме, западне санкције су додатно пооштрене у протеклој години како би се супротставиле незаконитим тактикама које користи руски режим. Схвативши да конвенционалне санкције имају ограничења у погледу укупне ефикасности, Украјина се фокусирала на уништавање руских рафинерија нафте и складишта користећи претежно наоружане дронове. Поред утицаја који је таква кампања могла имати на укупни извоз нафте, у том процесу су наметнути значајни додатни трошкови за индустријске поправке у време када је увоз резервних делова постао тежи

Руска домаћа забринутост постала је посебно приметна током протекле године. Финансијска ситуација у Русији угрозила је њену највећу грађевинску фирму, Самолет, са падом продаје од 44% у трећем кварталу 2024. године и нето маржом профита која је већ пала на 1,5% до средине године. Грађевинска индустрија је наводно била једна од првих која је патила од значајног повећања трошкова кредита и несташице материјала. Чини се да су и друга предузећа на ивици исте судбине и, што је забрињавајуће, чак се и сектор војне производње приближава капацитету да сервисира свој дуг. Прекомерна усредсређеност владе на рат учиниће је неспособном да спречи своје веће компаније да не испуне обавезе.

Руска економија је и даље под критичним притиском због растућих цена основних добара, главних индустрија којима прети банкрот, недостатка радне снаге, вртоглавих каматних стопа и пада животног стандарда. Фотографија: AntonSAN

Има се утисак да су вести са бојног поља већ неко време надмашиле већи део откривања тешког стања руске економије. Са 7,5% БДП-а који је сада посвећен ратној индустрији и са тренутном способношћу Русије да одржи набавку војне технологије док рат напредује, прилично обојено приказивање активности на бојном пољу од стране државних медија је довољно емитовано да пружи јавности разлог за наставак „специјалне војне операције“. Ово се дешава упркос порасту малопродајне цене јаја за 61,4% у 2023. години, стабилизовале су се почетком 2024. године, да би поново порасле за 30-35% касније те године. Малопродајна цена путера је такође порасла за 27,5% током 2024. године, на између 2,90 и 3,87 долара по фунти. Реални расположиви доходак као мера животног стандарда знатно је опао, уз повећање трошкова комуналних услуга за 7,1% до данас и повећање накнада за позајмице.   

Путин је ушао у трку надајући се да ће надживети Запад, али временски интервал за постизање његовог циља да бар задржи украјинску територију коју тренутно држи у свом домету брзо се смањује. Његов проблем је више економске него војне природе, упркос територијалном губитку у руском Курском региону, спором напретку који је постигла у региону Донбаса и постепеној изолацији Крима од стране Украјине након уништавања руске Црноморске флоте.

Упркос необјашњивом самоодвраћању Бајденове администрације у пружању Украјини могућности да заправо превазиђе свог већег противника, успела је да осујети Путинове амбиције током скоро три године. У том процесу, озбиљно је ослабила конвенционалну војну снагу Русије, што се манифестује изненађујућим бројем жртава у војном особљу, губитком некада значајног арсенала и широко распрострањеним уништавањем муниције. Да ли ће Украјина сада бити награђена од стране Запада и његових стручњака тако што ће се одрећи своје територије како би умирили суседног насилника? Штавише, да ли ће Европа бити суочена са континуираном претњом од Русије, што ће је натерати да скрене поглед са САД и да преиспита своје односе са Кином, другим азијским земљама, Јужном Америком и Аустралијом, док гради сопствену одбрамбену инфраструктуру?

Да би се проценили односи Русије са Западом у данашње време, вреди се вратити у прошлост и испитати доктрину под називом „Пројекат Русија“, објављену током Путиновог раног мандата као председника Руске Федерације. Она пружа перспективу за процену околности какве их сада видимо у контексту онога што је предложио његов режим пре скоро две деценије у првом тому дела. Овај сада петотомни збирни рад обухвата елементе руске националне идеологије како је дефинисао Путинов режим и служи као основа за његово понашање као руског лидера у области глобалних послова.

Дело, иако објављено анонимно, замишљено је у Кремљу, а први том је објављен 2005. године. Отворено презире демократију каква се практикује у САД и на Западу и залаже се за аутократску владавину једног вође кога је изабрала руска политичка и друштвена елита због његовог изванредног погледа на свет. Тврди да не признаје никакву разлику између неколико узастопно изабраних председничких администрација САД, било демократских или републиканских, тврдећи да постоје да би постигле исти циљ. Дело даље указује на то да стварну моћ у САД држи елитна класа и да се сам изборни процес третира као превара, јер просечан бирач није способан да донесе интелигентан избор и „не може да повеже везу између избора и њихових несрећа у један ланац“. Посебно се изражава бес према САД због њихових покушаја да експлоатишу руско грађанство кроз своју западну пропаганду, чиме поткопавају безбедност државе.

Новоизабрани председник Доналд Џ. Трамп преузима вођство САД 20. јануара 2025. Међу његовим одлукама биће и она која се тиче судбине Европе и места САД у светском поретку уколико погрешно протумачи намере Владимира Путина. Фотографија: Ана Манимејкер

Једна ствар постаје потпуно јасна. Путин и његов Кремљ мрзе САД без обзира на то која је администрација на власти. Користили су сва расположива средства да угрозе њену друштвену кохезију, посеју расне и културне поделе и створе и неизвесност и неповерење према њеној влади. Руска влада је злоћудни ентитет који ће наставити своју кампању да нанесе штету Америци. Циљ постављен на почетку Путиновог председништва био је да се САД уклоне са њиховог лидерског места на светској сцени, да се смањи њихов економски утицај стварањем конкурентског међународног поретка који ће поткопати моћ САД на глобалном нивоу. Као што Путин није био пријатељ Бајденове администрације, неће бити поуздан пријатељ ни Трампове администрације.

Апсурдно је помислити да се Путин може преговорима одвратити од његове мисије. Он ће остати веран својој основној обавези да унапреди Русију на рачун својих декларисаних непријатеља, укључујући и Трампову Америку. Његове методе пркосе међународном праву и не треба их толерисати, већ их треба окончати без даље дискусије о преговорима са неким чија агенда остаје скривена.

Ако оставимо по страни морални императив суочавања са злочиначким подухватом какав је данашња Русија, постоји више него довољан разлог да она одговара за своју отворену агресију. Мора се поставити питање зашто би било која цивилизована нација толерисала одметнуту државу која врши војну доминацију над другом без разлога. Да ли се претње ових размера требају прихватити као чињеница у новом свету који се сада састоји од низа ауторитарних режима способних за слично понашање? Или постоји аргумент за победу над Русијом сада, поправку штете коју је нанела, елиминисање претње да ће дестабилизовати Европу и, искрено, свет и обнављање глобалног поретка који пружа сигурност од империјалистичких планова – што је можда разматрање за лидера слободног света.

Ауторска права @Kost Elisevich, MD, PhD 2024. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком


Једна мисао о „Скептичари и будућност Украјине“

Коментари су затворени.