Зашто би се Кина сврстала уз одметнуту ауторитарну државу попут Русије која је отворено прекршила повељу Уједињених нација (УН) својом инвазијом на суверену нацију, починила бројне злочине и промовисала глобалну хуманитарну патњу ометајући дистрибуцију хране и масовне миграције преко граница? Који је могући мотив за такво дугорочно преплитање када се доводи у питање кинески морални компас на светској сцени? Њен план за мултиполарни светски поредак тежи да изазове тренутни који предводе Сједињене Америчке Државе (САД) и који се успешно одвијао током протеклих неколико деценија. Али како разумети кинески план када њени поступци противрече њеним изреченим намерама?
Забрињавајућа је овде спремност Кине да не нуди никаква ограничења оним нацијама које одлуче да нападну суверену територију. Да ли је ово свет који жели или, боље речено, трајни светски мир који обећава својим плановима да преузме тренутни међународни поредак својим? Типичан трансакциони рачун геополитичких стручњака укључује националне економске проблеме, војну моћ и утицај који они имају на међународне односе. Међутим, дугорочно, дубоко укорењено негативно јавно и политичко мњење унутар глобалне заједнице довешће у питање намере Кине и могло би озбиљно да угрози њено будуће место на светској сцени. Ови морални проблеми могу надмашити напоре Кине у обезбеђивању међународне сарадње међу нацијама које су материјално имале користи од кредита добијених кроз њен пројекат.

Ауторитаризам, било руског или кинеског уверења, пружа владајућем режиму луксуз вођења и домаће и спољне политике без терета супротстављања мишљења и промишљене дебате. Ратови се воде са мало или без икаквог разумног оправдања, уз подршку државних медија и пропагандних елемената. Савези се стварају са истомишљеницима и ауторитарним режимима са заједничким интересом који може бити само мржња према супротстављеном систему управљања који им прети својим успесима. Путинова посебна мржња према Западу управо је на такав начин довела Русију у рат у којем је њено понашање изазвало широку осуду чак и пре него што се суочи са његовим исходом. Много након што Путин напусти место злочина, Русија ће бити суђена за неколико злочина које је починила под његовим вођством, а којима је настојао да стекне територијалну предност силом или дестабилизује глобалне регионе другим злогласним хибридним средствима. Због своје одлучне повезаности са Русијом, Кина се сада може сматрати саучесником у пословима међународног криминалног подухвата. Тренутно се поставља питање колико ће далеко у зечју рупу Путин то одвести?

У ком тренутку Кина утврђује да сукоб са Западом, посебно са САД, није равнотежи са њеним обавезама према добробити Русије? Заиста, руски ратни напори критично зависе од кинеског увоза производа двоструке намене, који је порастао са 32% у 2021. на 89% у 2023. години. Већ више од годину дана Русија набавља од Кине мале авионске моторе који се користе за производњу својих беспилотних летелица (БПЛО) које носе офанзивну муницију која се користи за циљање цивилне инфраструктуре у Украјини. Око 60% страних делова који се налазе у руском оружју сада долази кроз Кину. Много тога зависи од континуиране способности Русије да плати овај увоз углавном кроз приходе од нафте и гаса. Реторика и дезинформације које износи Путинов режим у вези са неефикасношћу западних санкција успеле су да убеде неке да је руска економија и даље безбедна. Војни издаци Русије требало би да се повећају на 142 милијарде долара, што је више од 40% укупних државних издатака, а 2025. године представљаће 6,2% пројектованог бруто домаћег производа (БДП) Русије. Њено Министарство за економски развој прогнозирало је да ће БДП порасти за 3,9% у 2024. години, а економија, покретана фискалним стимулансом посвећеним њеној ратној индустрији, изгледа да ће обезбедити довољна средства за одржавање рата плаћајући Кини и другим земљама за њихову подршку.
Неколико фактора би говорило супротно. Иако је предвиђало веома повољан БДП на крају 2024. године, руско Министарство финансија очекивало је да ће инфлација бити нешто мања него у 2023. години, са 7,3%, али до септембра 2024. године достигла је 9,1%, што је довело до тога да Централна банка Русије додатно повећа своју кључну каматну стопу на 19%. Руски резервни фондови смештени у оквиру Националног фонда за богатство (НФБ) већ су искоришћени за рат, исцрпљујући их за више од 36% у односу на врхунац од 210,62 милијарде долара две године раније. Само од јула до августа 2024. године, НФБ је наставио пад са 142,2 милијарде долара на 133,4 милијарде долара. забрану извоза бензина у марту 2024. године и сада је продужена до децембра, што се може приписати опсежној кампањи бомбардовања Украјине усмереној на руску инфраструктуру за рафинирање нафте и сопственим растућим војним потребама. Затегнуто тржиште рада, које се може приписати губитку руске радне снаге због војне регрутације и раније масовне емиграције, довело је до повећања плата у индустрији, док је ослабљена рубља повећала цене увозне робе.
У ономе што је названо ресоветизацијом економије, Русија се враћа старој совјетској ратној економији са тржишном контролом, финансирајући је конфискацијом приватне имовине и преусмеравањем јавног финансирања са социјалних и здравствених издатака на потребе одбране. Изненађујуће масивни губици копненог, ваздушног и поморског наоружања, уништавање руских рафинерија и складишта нафте од стране Украјине, утицај даљих санкција усмерених на илегалне стратегије извоза нафте, конфискација профита остварених замрзнутом руском имовином на Западу и могуће даље запленивање главнице руске државне имовине на Западу додатно ће ограничити потенцијал Русије за одржавање своје економије. Као што је историја показала не тако давно са распадом Совјетског Савеза, пут ка економској пропасти иде познатим током, уз учешће Кине у том процесу.

Кинеско учешће у снабдевању Русије материјалима који се могу користити за производњу наоружања примећено је од почетка рата. Северноатлантски савез (НАТО) осудио Кину због њених напора да обезбеди основне компоненте за руску ратну машинерију. Сама Русија не може да прати производњу микроелектронике и оптичких уређаја са губицима које трпи на фронту. Уз континуирану подршку Кине у том правцу, Запад испитује и друге напоре који би указивали на ескалацију сличног понашања. Како сада показује један извештај, чини се да је кинеска фабрика укључена у стварни програм наоружања за подружницу руске државне компаније за производњу оружја коју санкционишу САД, производећи дронове дугог домета за руски рат. Случај је под истрагом, а кинеско министарство спољних послова до сада је негирало сазнања о таквом кршењу. Међутим, појавила се даља потврда овог подухвата која је потврдила тврдњу НАТО-а да се Кина сада обавезује на овај рат.
Америчка истрага такође испитује да ли Кина подржава руску нуклеарну индустрију аранжманом у којем купује руски обогаћени уранијум, а заузврат продаје свој домаћи производ од уранијума САД. Ово заобилази америчку забрану увоза руског уранијума из децембра 2023. године, док Русији омогућава да и даље профитира од овог енергетског ресурса континуираном продајом Кини. Кинеске намере у овом питању су у складу са њеном континуираном куповином профитабилнијег руског извозног енергета – нафте. Добровољна ограничења на увоз руске нафте увела су неколико земаља убрзо након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године. Запад је увео формални ембарго на нафту у децембру 2022. године. У фебруару 2023. године ограничење цене од 60 долара по барелу за руску нафту која се продаје земљама попут Кине које нису учествовале у ембаргу. Транспорт санкционисане сирове нафте по ценама које прелазе ограничење настављен је ка Кини помоћу флоте танкера који су прикривали порекло нафте тако што су се бавили трансфером нафте са брода на брод на отвореном мору.
Ствар није тајна и САД су увеле даље мере како би ограничиле ову праксу санкцијама усмереним на више од 390 појединаца и ентитета, пре свега у Кини. Слично томе, додатни напори САД, Европске уније (ЕУ), Уједињеног Краљевства и Јапана усмерени су на разбијање мрежа укључених у набавку технологија за руски рат. То поново укључује Кину, поред Хонг Конга, Турске, Уједињених Арапских Емирата, између осталих. У овом прегледу идентификовано је неколико кинеских и хонгконшких технолошких компанија, заједно са кинеским банкама које су умешане у финансирање ове афере.
На састанку Европског округлог стола за индустрију у мају 2024. године, 54% главних извршних директора великих европских компанија сматрало је да ће се односи између ЕУ и Кине погоршати у наредне три године, за разлику од 7% који су предвидели побољшање. ЕУ, са процењеним номиналним БДП-ом од 19,35 билиона долара, представља скоро 17% светске економије и највеће је извозно тржиште Кине, док је Кина остала њено треће највеће тржиште за увозну робу. Номинални БДП Русије, с друге стране, процењује се на само 2,0 билиона долара, а тренутна ратна економија је доминирана издацима за одбрану и углавном финансирана извозом фосилних горива. Ограничење цена извоза руске нафте, уведено крајем 2022. године у покушају да се смање приходи, сада је праћено континуираним пооштравањем стратегија спровођења закона, заједно са санкцијама наметнутим оним ентитетима у Кини и другде који промовишу извоз нафте. Руска нафтна индустрија је такође погођена у самом корену циљањем рафинерија и складишта од стране украјинских дронова, што понекад узрокује губитак капацитета већи од милион барела дневно.

Након дводеценијског периода просперитета у којем су доминирале индустријализација и урбанизација, Кина се суочава са огромним економским изазовима – високом незапосленошћу младих, повећаним државним дугом, проблематичним тржиштем некретнина, старењем друштва уз пад наталитета и успорени раст. Ови проблеми су истакнути након лошег поступања са пандемијом COVID-19 и озбиљног пада у изградњи некретнина у последњих неколико година, што је изазвало драстичан пад инвестиција приватног сектора. Током протекле две године, домаћа потрошња је знатно успориле, приморавајући кинеске компаније да извозе вишак својих производа, повећавајући трговинске суфиците Кине и подстичући дефлацију. Ова пракса је приморала стране владе да уведу царине на кинеску робу како би заштитиле сопствене економије. Чак су и чланице мултилатералног економског форума којим доминира Кина, БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), покренуле антидампинг напоре како би обуздале праксу коју сама Кина не признаје.
Ипак, кинеска влада је била намењена даљем повећању производње, посебно у индустрији електричних возила, батерија и соларних ћелија. Буџет за одбрану ће претрпети додатно повећање од 7,2% у 2024. години, растући брже од генерисања прихода, што указује на то да се војсци даје приоритет у односу на улагања у развој домаћинстава. Такво ускраћивање јавних потреба, посебно прихода домаћинстава, додатно ће смањити поверење домаћих потрошача и погоршати изгледе за потребан раст вођен потрошњом у земљи. Штавише, Кина не показује никакво уважавање стања ствари у економијама других земаља док наставља своју политику, ма колико непромишљену, за оно што верује да ће користити њеној сопственој.
прелазак на економију вођену домаћом потрошњомдонео би значајно смањење пореских прихода, од којих велики део тренутно долази од пореза на додату вредност на произведену робу и пореза на предузећа, а не од појединаца и домаће потрошње. Решење би захтевало значајну пореску реформу, али то се не чини у плану за владу која намерава да настави раст на рачун одрживих глобалних трговинских односа. Потрошња домаћинстава у Кини чини мање од 40% БДП-а, што је 20% мање од глобалног просека. Да би се домаћа потрошња вратила на тренд пре пандемије, било би потребно потрошити више од 1 билион долара – што је мало вероватан исход за владу с обзиром на њен историјски лош успех у стимулацији потрошача. Недостатак сарадње са страним тржиштима у вези са производњом довешће до даљих заштитних трговинских политика од стране Г-7 и других земаља.
Због Путиновог претеривања, економски изгледи Русије у блиској будућности делују суморно. Нација је исцрпљена са својим потенцијалом наглим смањењем броја младих услед војних губитака и емиграције, све у контексту опадајуће стопе наталитета, економије лишене комерцијалних (невојних) подстицаја, уништене друштвене структуре и културе свеприсутне корупције на свим нивоима. Кина, својим делом подржавајући незаконити рат, можда непотребно доприноси сопственим домаћим проблемима док одржава стратешки интерес у Русији као партнеру у својој перцепцији новог светског поретка. Али шта ће тај партнер постати док наставља рат који јој одузима не само финансије већ и душу. Колико је Кина спремна да ризикује сопствену будућност на овом брзо променљивом пејзажу?
Док Кина разматра своје опције са Тајваном и односе са другим земљама у свом окружењу, и док посматра догађаје који се одвијају у источној Европи, и сама је под лупом глобалне заједнице. Да ли се тренутне околности поклапају на начин на који Кина себе види као доминантног играча у новом светском поретку? Руска инвазија на Украјину постала је обрачун са сопственом будућношћу, али и за Кину због њене спремности да буде покретач злосрећног рата. Један од признатих кинеских стручњака за Русију, Фенг Јујан, изразио је забринутост због опадања руског утицаја геополитички и у глобалној економији док се суочава са поразом. Хоће ли Кина изаћи испод мрачног вела Русије само да би била виђена у све горем светлу као нација којој се не може веровати?
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2024. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.