Финансирање рата отпора 2022-2024

Неколико чланова Представничког дома Сједињених Држава (САД) противи се идеји да Украјини треба њихова подршка у рату отпора против Русије, тврдећи, наводно, да је до сада обезбеђено довољно, да би буџетски приоритети требало да буду усмерени негде другде, док понављају наратив, без оправдања, да је расподела помоћи Украјини лоше вођена и да је много тога протраћено у том процесу. Аргументи су неискрени, ништа више од извештачених политичких изјава које показују дубоко непознавање глобалних последица њихове предложене неактивности.

Наоружавање Украјине ускраћује Русији жељену победу у задржавању Крима и избегава далеко већу цену коју намеће агресор чији је декларисани циљ обнова руског царства са свим његовим многоструким последицама. Да ли САД користи да Европа буде у сталном стању сукоба са Русијом? Да ли САД користи да Русија покаже Кини и другим злонамерним нацијама да САД увек посустају када је у питању показивање издржљивости? Штавише, ниједна америчка трупа се не жртвује у овој борби против одметничке нације која је САД много коштала од краја Другог светског рата. Зар није коначно време, после више од седам деценија, да се оконча шарада и да се Русији исплати оно што јој припада једноставно подржавањем рата отпора који би врло лако могао довести до одлучног краја њеног разарајућег понашања?

Штетан утицај руског рата на стабилност и безбедност источне Европе; њено мешање заједно са Ираном у тренутни израелско-палестински сукоб и њена дослух са терористичким организацијама које подржава Иран, Хамасом и Хезболахом; њено промовисање грађанског рата у Сирији и резултирајућа хуманитарна криза изгледа да су некако промакли пажњи чланова Представничког дома. То би такође могло послужити да их подсети на онај посебан облик руске злонамерности који се манифестује у њеној државној плаћеничкој групи Вагнер, која је проширила своје насиље дубоко у Африку ради стицања контроле над природним ресурсима и политичким утицајем. Исто је учинила и у Латинској Америци где постоји додатни циљ подривања односа са САД и вођења свог посебног типа хибридног ратовања који промовише масовне миграције ка граници САД.

Украјина је, уз глобалну помоћ коју је добила у протеклих 20 месеци, успела да заустави руску војску, смањујући притом конвенционалне борбене способности Русије за 50%и деградирајући њен капацитет да нанесе било какву сличну агресију источној Европи, укључујући балтичке државе. Да би повратила остатак своје територије, Украјини ће бити потребно наоружање које је боље способно да циља руске војне објекте који су тренутно ван њеног домашаја, укључујући њихове морнаричке бродове на Криму и другде. Да је ово наоружање било доступно много раније у рату, како су више пута инсистирали поштовани пензионисани амерички војни лидери, украјинска контраофанзива би се одвијала бржим темпом.

Потребно је континуирано финансирање како би се тренутна офанзива наставила више него само у војне сврхе. Руски утицај на Крим могао би бити угрожен под правим околностима, а са њим и утицај Владимира Путина на власт како се зима приближава. Предстојећи председнички избори назиру се у марту 2024. године и, више него на претходним изборима, Путин ће имати много тога да одговори на садашњим. Његова склоност ка убиствима или затварању потенцијалних ривала и елиминисању новинара у прошлости му је донела поновљени успех са бројем гласова, али прећутно популистичко негодовање може да расте, довољно да охрабри изазиваче. Можда има добар разлог да мисли да његова нација није спремна да жртвује још шест година под његовом влашћу или влашћу било ког другог члана његовог режима. Млађа генерација, посебно, изгледа мање склона да обраћа пажњу на државну пропаганду и да се ослања на друге изворе који су много вештији у откривању истине.

Уништено руско оклопно возило, каквих је 200 изгубљено током три недеље у новембру 2023. у региону Донбаса. Фотографија: leshiy985

Управо питање Крима заслужује пажњу у овом тренутку, јер Путинова судбина зависи од задржавања ове стратешке имовине. Само због тога, потребно је финансирање како би се најавио почетак краја овог сукоба. Протеривање руских трупа са окупиране украјинске територије би такође оставило Путина да објашњава свом народу губитак више од 300.000 војника на овом фронту након што их је упутио у неоправдани рат 2022. године. Срамота која је нанета његовој војсци и његовој нацији због ове несреће трајаће знатно дуже него кратко време које му је преостало.

Шта је заправо надокнада за намерно и неселективно убијање невиних, масовна погубљења, уништавање болница и клиника, расељавање више од 14 милиона људи из њихових домова и 15,7 милиона којима је потребна хуманитарна помоћ само у првој години рата, отмицу деце која су сада под оптужницом Међународног кривичног суда и силовање и мучење цивила? Додајте томе руску пљачку украјинског жита, још један ратни злочин, пререгистрацијом украјинских силосних станица на државна руска предузећа, што је омогућило крађу више од 4 милиона тона. Да ли је ово Русија са којом морамо да наставимо да се носимо?

Међународни кривични суд у Хагу, Холандија, издао је налог за хапшење руског председника Владимира Путина због отмице украјинске деце. Фотографија: Фриман

И амерички председник Џо Бајден и зрели елементи у Конгресу су од почетка схватили да је потребна одговарајућа акција. Издаци САД за подршку Украјини до сада за војне, економске и хуманитарне потребе износили су 113,4 милијарде долара, од чега је 70 милијарди долара директно отишло америчкој одбрамбеној индустрији за производњу војне опреме за Украјину и стварање значајних могућности за запошљавање. Узгред, рекламирање америчког наоружања на украјинском фронту изгледа да је подстакло куповину америчке војне опреме у вредности од 90 милијарди долара само од стране европских земаља, што је додатно стимулисало америчку економију.

Поред конвенционалних начина обезбеђивања средстава путем законодавних мера, покренуте су додатне опције које би, уз подршку Конгреса, значајно помогле у ублажавању трошкова руског рата. Ниво руског криминала који се манифестовао дао је подстицај да се руска страна имовина искористи за покривање трошкова овог рата. Правна питања у вези са одузимањем руске имовине покренута су током ране фазе руског рата. Чак је и тада било очигледно да ће деликатност и време које је потребно за управљање регулаторним и правним питањима везаним за новац постати драстично несразмерни хитности потребној за почетак санације људске штете коју је нанела руска агресија. За само неколико месеци, свет је постао свестан природе руске бруталности према цивилном становништву. Па већ у првој години рата, зар руска зверства нису била толико неоспорна и неодбрањива да је било потребно продужено разматрање како би се превазишле забринутости због новца?

Замрзавање или имобилизација имовине Руске централне банке у САД био је неопходан корак на почетку рата, као што је био случај и другде. Дошло је време за ослобађање ове имовине кроз њену заплену и расподелу за ратне напоре Украјине и њене монументалне хуманитарне потребе настале услед рата. Генерална скупштина Уједињених нација је, заправо, усвојила такву резолуцију пре годину дана. Претходну забринутост да је реч о јавној имовини и да је треба заштитити од таквог кршења може се супротставити наизглед преовлађујућим расположењем које је изразила руска јавност у знак подршке руском рату, како су известили Путинови државни анкетари и медији. Такав јавни ентузијазам треба сходно томе признати.

Штавише, додатна забринутост да би такве одлуке могле угрозити будућу имовину САД смештену у страним банкама не може избећи слику очигледног кршења међународног права које је починила Русија због инвазије на суверену територију суседне нације, мере за коју би све цивилизоване нације требало да буду одговорне. Заплена имовине на овај начин промовише се као средство за ублажавање амбиција ауторитарних режима са сличним склоностима као што би се могло рећи за Кину.

Објава председника Одбора за спољне послове Представничког дома Мајкла Меколa (републиканац из Тексаса) од 8. новембра 2023. године о усвајању Закона о обнови економског просперитета и могућности (РЕПО) за Украјинце, сада даје законско овлашћење председнику Бајдену да заплени руску суверену имовину коју је инвестирала Централна банка Русије и било који други њен финансијски ентитет у САД и да је пребаци у Украјину. Двостраначки закон поново је у Сенат увео у јуну 2023. године Џим Риш (републиканац из Ајдахоа), водећи републиканац у Одбору за спољне послове Сената, заједно са Шелдоном Вајтхаусом (демократа из Роуд Ајланда) и представницима Мајклом Меколом и Марси Каптур (демократа из Охаја) у Представничком дому. Предлог закона је усмерен на 5,06 милијарди долара имовине Руске централне банке.

Имовина руске централне банке у САД је сада на мети заплене ради подршке ратним напорима и хуманитарној помоћи Украјине. Фотографија: Мистервлад

Додатних процењених 280 милијарди долара ове имовине налази се широм света, од чега се 80% налази у Европској унији (ЕУ). До сада, финансијске и правне забринутости за финансијска тржишта које је изнела Кристин Лагард, председница Европске централне банке, изгледа да ометају чак и опорезивање профита оствареног од замрзнуте руске имовине, али су то оспорили председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел, који су тражили подршку ЕУ. Упркос овој неодлучности, лидери Г7 су наставили са мапирањем руских суверених поседа имовине која су имобилисана у јурисдикцијама чланица, као и оних других у ЕУ и Аустралији. У складу са својим одговарајућим законским овлашћењима, ова имовина ће остати имобилисана док Русија не плати штету нанесену Украјинцима.

Земље су предузеле појединачне акције сличне врсте. Влада Естоније је недавно предложила нацрт закона којим би се, након одобрења у парламенту, омогућио пренос замрзнуте руске имовине, вредне око 40 милиона долара, у Украјину. Белгија држи већину стране имовине Централне банке Русије, приближно 125 милијарди долара, којом управља њена клириншка кућа, Euroclear. Она ће прикупити око 2,4 милијарде долара пореза на камату од ове имовине у 2023. и 2024. години и намерава да то пребаци Украјини у сврху хуманитарне помоћи и куповине војне опреме.

У акцији сличној оној из ХР 4175, законодавне акције у САД су покренуте у јесен 2022. године предлажући пренос ликвидиране имовине руских олигарха како би се помогло Украјини. То би био Закон о руским елитама, пуномоћницима и олигарсима (РЕПО) који су предложили сенатори Линдзи Грејам (републиканац из Јужне Каролине), Џим Риш (републиканац из Ајдахоа), Шелдон Вајтхаус (демократа из Роуд Ајланда), Ричард Блументал (демократа из Конектиката) и Мајкл Бенет (демократа из Колорадо) као амандман на закон о владиним апропријацијама за фискалну 2023. годину. Ступио је у закон у децембру 2022. године.

Глобална потера за богатством руских олигарха од стране Радне групе за РЕПО (РЕПОТФ) настављена је од њеног оснивања у марту 2022. године. РЕПОТФ се састоји од представника ЕУ, земаља Г7 и Аустралије, а основан је као координисани напор да се пронађе, заплени и конфискује имовина санкционисаних појединаца или ентитета. До марта 2023. године, блокирано је или замрзнуто 58 милијарди долара појединачне руске имовине. Канада је била прва земља Г7 која је покренула стварно одузимање 26 милиона долара од компаније Гранит Капитал Холдингс у власништву санкционисаног руског олигарха Романа Абрамовича у децембру 2022. године. Амерички савезни судија је раније овластио власти Министарства правде (Дој) да покрену заплену авиона Боинг 787-8 Дримлајнер и авиона Галфстрим Г650ЕР, укупне вредности 410 милиона долара, који су оба припадала Абрамовичу, због кршења извозних ограничења везаних за рат.

Прва стварна америчка савезна пресуда којом се дозвољава одузимање имовине још једног руског олигарха, Константина Малофејева, донета је у фебруару 2023. године када су тужиоци Министарства правде показали да је он финансирао проруске сепаратисте како би помогли у Путиновом незаконитом заузимању Крима 2014. године. У мају 2023. године, државни тужилац Мерик Гарланд одобрио је трансфер новца Стејт департменту ради дистрибуције Украјини. Министарство правде запленило је јахту вредну 300 милиона долара на Фиџију и јахту вредну 90 милиона долара у шпанским водама у власништву руских олигарха, Сулејмана Керимова и Виктора Векселберга, респективно, који су обојица оптужени за прање новца, између осталог.

Тешкоће и даље постоје у праћењу појединачне руске имовине. Вишеслојни лавиринт офшор рачуна који замагљују идентитет првобитног власника, прање новца кроз слепе фондове који дистрибуирају имовину међу наводно неповезаним ентитетима, берзе криптовалута, западни омогућавачи и глобална мобилност одређене имовине чине потрагу за богатством олигарха дуготрајним и радно интензивним задатком. Али постоји воља да се посао предузме, а успеси се временом повећавају.

Постоји још један пут доступног финансирања који се бави питањем доприноса руским ратним напорима од стране компанија које настављају да профитирају од пословања у Русији. Институт за извршно лидерство (CELI) на Јејл школи менаџмента објавио је свеобухватну листу глобалних компанија, последњи пут ажурирану у новембру 2023. године, које су или у потпуности напустиле Русију или су остале у неком капацитету да наставе пословање. Кијевска школа економије (KSE) у сарадњи са украјинским министарствима економије, спољних послова и дигиталне трансформације користила је базу података CELI за категоризацију појединачних страних компанија према статусу пословања у Русији, анализирајући промене цена акција и капитализацију матичних група тих компанија. Од 20. новембра, више од 1.500 страних компанија наставило је пословање у Русији, од којих је више од 1.200 навело да су на неки начин привремено смањиле пословање или су у процесу гашења. Само 297 је заправо потпуно завршило повлачење из Русије.

Осим што обезбеђује запослење за десетине хиљада руских радника, порез на добит који ове компаније плаћају Кремљу индиректно финансира руски рат, заједно са кршењем међународних људских права. Исто тако, они обезбеђују средства за даље државно финансирање кроз опорезиви доходак радника, док поред тога исплаћују и индивидуалне бенефиције. У 2022. години, глобалне корпорације су оствариле приход од 214 милијарди долара, а профит је износио више од 14 милијарди долара. Само од овога, Кремљу је плаћен порез на добит од најмање 3,5 милијарди долара. Док је више од 25% свих пореза на добит дошло од ентитета са седиштем у земљама Г7, америчке компаније су чиниле највеће приходе и платиле су Кремљу 712 милиона долара пореза на добит. Немачке компаније су биле друге са исплатом од 402 милиона долара. Од оних америчких компанија које су пословале у Русији на почетку рата, 44% је остало. Да бисмо ово стекли у перспективи, цена руског тенка Т-72 је 1,2 милиона долара, тако да би порески новац који су америчке компаније дале Русији само 2022. године могао да обезбеди производњу 593 руска тенка или 700 крстарећих ракета „Калибар“ или куповину 35.600 иранских самоубилачких дронова „Шахид“.

САД чине 23 од 217 компанија које настављају уобичајено пословање са Русијом и 47 од 156 компанија које су обуставиле нови развој, али су иначе наставиле пословање у великој мери као и раније. Само четири америчке компаније – Филип-Морис, ПепсиКо, Марс и Проктор и Гембл – оствариле су комбиновани приход у Русији од 17,4 милијарде долара у 2022. години. ПепсиКо, иначе, обезбеђује плате за 20.000 Руса и додатне надокнаде за 40.000 руских пољопривредних радника у оквиру свог ланца снабдевања. Жалосно је видети да су амерички порески обвезници обезбедили милијарде долара за ратне напоре Украјине, само да би америчке компаније узвратиле тим напорима тако што су Русији обезбедиле средства да се супротстави ратним напорима Украјине средствима прикупљеним путем опорезивања. Средства ће несумњиво ићи на неки начин за подршку рату, можда кроз куповину наоружања од Северне Кореје и Ирана, с обзиром на Путинову склоност да да приоритет свом рату у односу на било који други подухват који би заправо могао користити његовој земљи.

ПепсиКо је једна од 44% америчких компанија које су остале у Русији, остваривши приход од преко 4,6 милијарди долара у 2022. години. На слици је фабрика у Самари. Фотографија: FotograFFF

Нека од оправдања која су ове компаније дале за задржавање пословања у Русији односила су се на обезбеђивање производа које су сматрале „неопходним“, без разјашњења шта то значи. Тешко је, иначе, претпоставити зашто би претпостављеној светској сили попут Русије била потребна есенцијална роба из страног извора коју сама не би могла лако да обезбеди. Штавише, највећи приходи које је страна индустрија остварила у Русији потицали су од продаје алкохола, дувана, луксузних предмета, слаткиша и аутомобила. То има више везе са животним стандардом него са обезбеђивањем робе за неке хитне потребе које тек треба да буду објављене. У неким случајевима, постоји забринутост која се односи на напуштање имовине коју би Русија експроприсала и користила за подршку ратним напорима, као што би то могао бити случај у погону за прераду хране. Друге забринутости које се односе на фидуцијарне одговорности, одржавање тржишног удела, заштиту имовине и неки облик компензационог доприноса обнови Украјине изгледају бледе у поређењу са огромним даном злочина које је починила Русија.

Све нације са компанијама са седиштем у њиховој области требало би да размотре могућност наплате додатне наплате на профит остварен у Русији. Прикупљена средства би се затим могла користити за директну помоћ Украјини у том тренутку или сачувати за касније репарације, уз поруку достављену акционарима у којој би им се захвалила на хуманитарним користима које су пружили нацији којој је то веома потребно. Ова мера би додатно одвраћала од даљих пословних намера у Русији и сматрала би се казном за деловање које је у супротности са намерама дотичне нације. Износ додатне наплате би био сразмеран обиму обављеног посла и износу оствареног профита. И западне и незападне компаније требало би да буду подложне таквим наметима. Оне незападне компаније које тргују са Западом док настављају пословање са Русијом такође треба сматрати слично одговорним.

Рат који је Русија изабрала да води достигао је критичну фазу. То је незаконити рат који угрожава светски поредак, а води га нација која је од Другог светског рата остала противник САД. То је сукоб без решења, који се само погоршава поступцима једног стаљинистичког претендента на вођство, а који је оптужен од стране Међународног кривичног суда. Од времена Маршаловог плана, предвођеног САД, потрошени су трилиони долара у очекивању коначног сукоба са овим противником. Од 1948. до 1952. године, САД су са својим бруто националним производом (БДП) од 300 милијарди долара (1950), док су иначе активно биле ангажоване у Корејском рату (1950-1953), допринеле 13,3 милијарде долара подршци Европи и њеном оживљавању пред совјетском претњом. У данашњој валути, ова сума би износила 170 милијарди долара када БДП САД износи 26,9 трилиона долара. Сада имамо нацију, Украјину, која је прихватила изазов суочавања са одметнутим противником који се супротставља сваком принципу демократије и покушава да диктира судбину свог суседа једноставно зато што сматра да има право на то. Украјина је постала бедем Европе и неколико нација на њеном западу којима и даље прети слична судбина. Она не тражи жртву војног особља других нација, већ само подршку која јој је потребна да изведе криминални ентитет пред лице правде и, у том процесу, коначно оконча ово ружно поглавље у историји.

Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2023. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.