Перцепција учинка тоталитарног режима у потпуности се фокусира на његовог вођу. Приписи успеха и неуспеха сва се приписују том вођи како би се на крају пружила нека процена да ли су трошкови покорности били вредни неопходне жртве индивидуалних и друштвених слобода. Уз довољно времена, док се ови атрибути акумулирају на билансу историје, доноси се одлука, споља и изнутра, о томе да ли се историја смеши том вођи и, сходно томе, дотичној нацији саучесници, или се окреће са гађењем. Гледано споља, Русија Владимира Путина је сада од стране већине земаља призната као ратоборна и претећа, лишена човечности и непоуздана. Изнутра, са својом тренутном путањом, предодређена је да постане пропала држава, контаминирана урођеном и инхерентном корупцијом и неспособна да адекватно пружи основне услуге потребне за неколико њених пространих територија. После више од 20 година, Путиново вођство је донело срамоту Русији и њеном народу и економским околностима које ће наставити да прогањају земљу у наредним генерацијама. Време је да се Путинова Русија погледа изнутра.
Русија се тренутно не сматра „развијеном“ нацијом према социоекономским критеријумима које је изложила Инвестопедија, водећи глобални извор финансијског садржаја на интернету. Ови критеријуми укључују бруто домаћи производ (БДП) по глави становника, укупни БДП земље, ниво индустријализације и технолошке инфраструктуре и животни стандард. Током протекле деценије, сиромаштво је остало широко распрострањено, обухватајући 13% становништва, углавном деце. Русија је рангирана на 78.местуу свету по БДП-у по глави становника, испод 76.места Кине која има приближно 10 пута већу популацију. У складу са тим, неједнакост у богатству у Русији под Путином се само повећала, тако да је 2020. године скоро половина укупног богатства земље била у рукама 1% становништва.
Здравствени систем је крајње неравномерно распоређен широм земље, фаворизујући урбана подручја попут Москве и Санкт Петербурга у односу на углавном руралне територије које заузимају огромна пространства земље. Штавише, системом се лоше управља и хронично је недовољно финансиран. Иако је смртност одојчади наизглед опала, тренутна стопа од 4,8 смртних случајева на 1.000 живорођених заостаје за стопом Европске уније (ЕУ), која бележи 3,4 смртна случаја на 1.000. Укупан очекивани животни век при рођењу 2021. године био је 72 године, иако је за мушкарце био 64 године, што је пад са 68 година у 2018. години. Упоредни очекивани животни век 2022. године био је 77,7 година. Просечан животни век забележен за руске мушкарце ће се наставити погоршавати како бројке смртности расту алармантном брзином у Путиновом тренутном рату у Украјини. Нажалост, просечна оцена задовољства животом коју су Руси пријавили износила је само 2,1 од 10, што је пресуда о животу у Путиновој Русији која подсећа на Хобсов став да је живот „усамљен, сиромашан, гадан, суров и кратак“.
Са председничким мандатом у Русији који траје шест година, Путин је сада мање од годину дана од завршетка свог четвртог мандата и очекује да ће бити „реизабран“, како кажу у Русији, почетком 2024. Кратак преглед руске економије током Путиновог мандата показује да је на њу утицало неколико фактора, међу којима су не најмање важни његова попустљивост према корупцији, спремност да се упусти у илегалне стране упаде, детињаста параноја према Западу и његовим намерама, империјалистичке идеје о поновном оживљавању прошле руске величине и опште непоштовање добробити свог народа. Пре Путиновог успона 2000. године, руска економија је углавном посрнула током 1990-их, достигавши низак раст БДП-а од -12,57% 1994. године. Показала је опоравак 1999. на 6,40% са избијањем Другог чеченског рата (1999-2009) и порасла је на 10% следеће године. Путин је дао подстицај рату наметањем операција под лажном заставом сопственом народу, окривљујући чеченске терористе за бомбардовање стамбених објеката у близини Москве и другде. Глумећи праведну освету због убиства преко 200 Руса, покренуо је посебно бруталну војну кампању против Чечена и поставио марионетски режим који наставља да делује у његово име до данас.

Убрзо након што је највећи део борби завршен, економија је поново успорила, са растом БДП-а од 4,70% до 2002. године. Добици су накнадно остварени растом цена робе и растом руске средње класе, иако се појавила све већа разлика у приходима, јер је Путин фаворизовао свој богатији ужи круг у односу на друге. БДП је достигао врхунац 2007. године са 8,5%, док је инфлација расла до двоцифрених бројева пре доласка Велике рецесије (2007-2009). За Русију, рецесију је додатно закомпликовала Путинова инвазија на Грузију због територијалног спора. Жељу за инвазијом је заправо подстакла и Грузија и Украјина које су инсистирале на побољшању односа са Западом и недавна изјава Северноатлантског савеза (НАТО) да подржи њихове захтеве за чланство на самиту у Букурешту , којем је Путин присуствовао по позиву. Путиново непоштовање сувереног права нације на самоопредељење у корист његових империјалистичких тежњи према Русији наставило је да утиче на његову спољну политику. Санкције уведене као одговор на инвазију сада су додатно погоршале финансијску кризу. Нажалост по Путина и Русију, дошло је и до истовременог драматичног пада цене сирове нафте, што је истакло неразумну и превише оптимистичну зависност руске економије од једне изузетно доминантне робе. У ствари, извоз енергије (тј. нафте и гаса) чинио је преко 50% државних прихода и скоро 20% њеног БДП-а.
Раст БДП-а је последично нагло пао на -7,8% у 2009. години, опоравио се 2010. на 4,5%, али је након тога показао континуирани негативан тренд, падајући испод 2% у 2013. до 2018. године, када се затим задржао испод 3% до 2020. године и поново пао на -2,66%. Још једна финансијска криза је резултат колапса руске валуте крајем 2014. године, изазваног губитком поверења у руску економију, а поново је делимично последица пада цене сирове нафте у другој половини године. Што је још важније, кризу је изазвало увођење економских санкција након још једне Путинове стране упаде у суверену нацију. Ово се сада догодило у Украјини када су руске паравојне јединице преузеле Крим, а затим и његову илегалну анексију. Кримски упад је изазван свргавањем пропутиновог и корумпираног режима у Украјини након Мајданске револуције 2013-14. године. Потоње је вођено изузетно популарним украјинским расположењем за придруживањем ЕУ, супротно Путиновим жељама. Путин је ово видео као још једну претњу царској Русији, с обзиром на историјски стратешки значај Украјине, како геополитички тако и војно. Штавише, јачање демократских вредности кроз вестернизацију суседне нације несумњиво би додатно показало разлике са Русијом које би настале кроз унапређење програма социјалне заштите, стварање веће транспарентности правосуђа и повећање просперитета који би донели ближи трговински односи са ЕУ.

Стопа раста руског БДП-а за 2021. годину порасла је на 4,75%, вративши се на ниво из претходне деценије, само да би поново дошло до пада са Путиновом инвазијом на Украјину 24. фебруара 2022. године. Дана 2. марта, агенција за кредитни рејтинг „Фич“, која пружа меру релативне способности сувереног ентитета или корпорације да испуни своје финансијске обавезе, снизила је рејтинг Русије о неизвршењу обавеза (IDR) са „BBB“ на „B“ због забринутости у вези са озбиљношћу брзог заоштравања међународних санкција и „спремности Русије да сервисира државни дуг“. Недељу дана касније, 8. марта, много пре следећег планираног издања 27. маја, „Фич“ је додатно снизио суверени IDR Русије на „C“ због сумње на непосредни банкрот, што се заправо догодило у јуну. Према њиховој изјави у то време, извештај је навео Индикаторе управљања Светске банке (WBGI) у Фичевом моделу рангирања суверених ентитета, оцењујући Русију на 29.перцентилу . Ово је одражавало „слаба права на учешће у политичком процесу, слабе институционалне капацитете, неуједначену примену владавине права и висок ниво корупције“.
Пре избијања Путиновог рата против Украјине, ранг листа светских економија сместила је БДП Русије на 11.место, испод БДП-а Јужне Кореје. У последњем кварталу 2022. године, док је рат још увек трајао, БДП је пао за 2,7%, након чега је уследио даљи пад од 1,8% у првом кварталу 2023. године, што је означило четири узастопна квартална смањења која се могу приписати западним санкцијама, како је известио руски Федерални завод за статистику. Већ је било много тога што се могло надокнадити у односу на резултате из претходне године када је, након три месеца рата, БДП у мају 2022. године већ показао годишње смањење БДП-а од 4,3%.
Поновно преузимање већине руске економије од стране Путина под државну контролу и обуздавање оних олигарха који су некада водили енергетски и финансијски сектор омогућило му је да усмерава ток новца како би боље одговарао његовим циљевима. Регулаторна процедура је сходно томе била корумпирана. Стране инвестиције у Путинову Русију постале су ризичан подухват , што су добро документовали Бил Браудер и други. Умешаност савезне владе у пословне трансакције које се односе на многе од главних руских индустрија и услуга пружила је онима у Путиновом ужем кругу и другима, перифернијим од њега, могућности за профитерство. Јавне набавке постале су уносан подухват који је преферираним елитама пружао средство за проневеру значајних количина новца пореских обвезника. Олакшавање такве корупције олакшавало је корумпирано правосуђе које није успело да одржи свој правни стандард, показујући недоследности у пракси и дозвољавајући недостатак транспарентности који је поткопавао цео процес правосуђа. Недовољно понашање тужилаштва попримило је изглед осветничких чинова владе против субјеката који су се опирали процесу онако како је практикован. Ово питање се односило подједнако и на политичке дисиденте и на пословна предузећа и укључивало би сваку другу агенцију која се сматра претњом ауторитету система.
Какав год био штетан утицај корумпиране владе и правосуђа на спољне пословне односе у Русији пре тога, одлазак преко 1.000 мултинационалних компанија након избијања рата 2022. године сада би утицао на запосленост 12% руске радне снаге, са губитком прихода од 35% њеног БДП-а. Још горе је била Путинова погрешна процена зависности Европе од руског природног гаса , који је некада чинио 86% продаје. Блага европска зима, заједно са алтернативним глобалним изворима енергије у облику течног природног гаса (ТПГ), ефикасно је најавила затварање овог тржишта за Русију, смањујући њене приходе од гаса за 80%. Одлука коалиције Групе седам (Г7), Аустралије и ЕУ да обезбеде ограничење цене за руску сирову нафту која се превози морем у децембру 2022. године додатно је смањила Путинову маржу профита. Као додатна увреда, овај потез је Кини и Индији пружио прилику да профитирају, за више од 30%, од знатно снижених цена руске нафте.
Пошто се Русија у великој мери ослањала на то да буде глобални добављач робе, а не произвођач производа за извоз, осим можда у индустрији наоружања, глобални потрошачи ће све више тражити друге добављаче усвајањем алтернативних ланаца снабдевања који искључују Русију због њене лоше поузданости. Мањкови прихода који су се акумулирали у скорије време навели су владу да тражи друге изворе финансирања. Савезни буџет за 2022. годину наставио је да показује пад са дефицитом од 2,3% упркос масовним трансферима из руског сувереног фонда богатства, продаји имовине и сада увођењу опорезивања неочекиваних прихода великих националних корпорација.
Напори за финансирање рата почели су негативно да утичу на руску економију на начин који утиче на руски народ. Инфлаторни притисци расту јер се новац штампа у прекомерним количинама, што доводи до тога да руске банке купују дугове који се приближавају безвредности. Емиграција у последњих 1,5 година, заједно са војном мобилизацијом од 300.000 људи, довела је до процена да ће Русија изгубити 1,3 милиона младих радника. Фабрике се суочавају са највећим недостатком радне снаге од почетка вођења евиденције 1998. године, при чему је 42% руских индустрија пријавило недостатке у јулу 2023. године, у односу на 35% у априлу, а што је још горе, радници протестују због ниских плата. Утицај таквог губитка продуктивности и младалачког интелекта не може се мерити само у садашњим околностима, већ и далеко у будућности, с обзиром на веће могућности и слободе које се пружају овој генерацији негде другде, што ће их подстаћи да се држе подаље од Русије.
Недавна процена годишње стопе раста потрошачких цена у Русији указује на драматичан инфлаторни тренд изазван падом курса рубље. Иако је Централна банка Русије назначила очекивани пораст инфлације од 11,1% у јулу 2023. године, процене водећег економисте Стива Ханкеа сугеришу да је та цифра заправо 60%. Вредност рубље у јулу пала је на најнижи ниво у последњих 15 месеци од 94,48 у односу на амерички долар. Ослабљена валута довела је до наглог повлачења средстава из Централне банке, што је додатно подстакнуто политичком неизвесношћу изазваном недавном побуном плаћеника Вагнера.
Низ других економских проблема задесио је Русију у текућем кварталу и додатно ће погоршати озбиљност њене фискалне ситуације. Порески приходи од продаје руских нафтних и гасних производа у јуну су смањени за 36% у поређењу са претходном годином, а профит је смањен за 31%, што је последица ограничења цена из претходне године. Суфицит текућег рачуна Русије током другог квартала пао је за 93% са 76,7 милијарди долара (USD) у 2022. години на 5,4 милијарде долара (USD) у 2023. години, углавном због западних санкција. Ратне санкције су ометале Русију да не испуни своје обавезе по основу сувереног дуга, што је довело, у јуну 2022. године, до њеног првог неизвршења обавеза од 1918. године. Ово би могло да закомпликује будуће трошкове задуживања уколико Русија поврати приступ глобалним тржиштима.

Животни услови у Русији су се погоршали током последње деценије од Путинове инвазије на Крим и утицали су на најмање привилеговане, посебно због њихове веће немогућности да управљају инфлаторним ценама основних добара или једноставно имају приступ њима. Индекс људског развоја (ХДИ), који користи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), узима у обзир и економски и друштвени развој људи у глобалној заједници на основу очекиваног животног века, образовања и БДП-а по глави становника. Од 191 земље, Русија је рангирана на 52.месту, испод Немачке (9), Канаде (15), Уједињеног Краљевства (18), Сједињених Држава (21) и Француске (28). Према подацима руског савезног завода за статистику (Росстат), истраживање из 2019. године је идентификовало да 48,8% становништва има довољно средстава за храну и одећу, али не и за трајна потрошна добра, 16,1% има потешкоћа у куповини одеће и управљању трошковима домаћинства, а 1% нема довољно новца за храну. Приступ здравственој заштити, посебно у руралним подручјима, достигао је критичну фазу. Број здравствених установа на територијама је опао за 75%, укључујући пад броја окружних болница за 95% и локалних здравствених клиника за 65% између 2005. и 2013. године. На ове околности је додатно утицала недавна пандемија коронавируса која је додатно открила слабости јавног здравља у Русији, што је довело до забринутости у вези са спремношћу за даље такве догађаје. Хронично недовољно финансирање здравствене заштите на федералном нивоу, заједно са несташицом лекова и медицинске опреме повезаном са санкцијама, наставља да погоршава стање здравственог система.

Индекс друштвеног напретка (СПИ), који је развила глобална непрофитна организација „ Social Progress Imperative“, пружа податке о друштвеном и еколошком здрављу светских друштава. Пре избијања Путиновог рата, СПИ из 2021. године рангирао је Русију на 62.место од 168 земаља, испод већине источне Европе. Мера приступа информацијама и комуникацији рангирала је Русију на 154.место у свету по драконској цензури медија. Тренутне ратне мере само су допринеле скоро потпуном укидању независних медија. Рангирање на 78.месту међу нацијама по пажњи посвећеној основним људским потребама истиче Путинов режим због његових посебних недостатака када је у питању социјална заштита. Међу неколико фактора који су допринели били су проблеми личне безбедности (141.место), укључујући смрт услед међуљудског насиља (147.место) и, наравно, политичка убиства и мучења (143.место). Основна разматрања попут смештаја (70.место) наглашавала су забринутост због приступачности становања (96.место).

Питања воде и санитације истакнута су у извештају невладине организације WaterAid, у којем се наводи да више од 20% руских домаћинстава нема унутрашње водоводне инсталације, а 22,6% нема централизовани канализациони систем. Ово је у складу са ранијим извештајем из 2015. године да је Русија предводила развијени свет са најгорим санитарним подацима. У 2012. години, око 25% становништва или 35 милиона Руса користило је тоалете. Позиција Русије међу 169 земаља на листи SPI за 2022. годину се практично није много променила, са 59. местом,испод Украјине (52.место) коју је брутално уништила у протеклој години и знатно испод већине западних земаља. Од ових последњих, 16 земаља ЕУ рангирано је међу првих 20, заједно са Јапаном, Канадом, Аустралијом и Јужном Корејом. Сједињене Америчке Државе (25.) и неколико источноевропских земаља налазе се међу првих 50.
Образовање је такође недовољно финансирано у Русији, иако образовна постигнућа адолесцената изгледа остају близу просека виђеног у земљама унутар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Међутим, квалитет високог образовања је испод стандарда, јер ниједан руски универзитет није рангиран међу 150 најбољих школа на ранг листи светских универзитета часописа Times Higher Education за 2022. годину, а само шест се налази међу првих 500. Масовна емиграција младих Руса у прошлој години, подстакнута Путиновим обавештењем о регрутовању, несумњиво је укључивала младе академике, техничаре и инжењере и утицаће на садашње и будуће стипендије у земљи која је већ пала испод стандарда. Индекст о образовању из 2021. године рангирао је Русију на 132.место по академским слободама, али, без обзира да ли су образовани или не, Руси су већ неко време ограничени у погледу својих личних права, као што је једноставна слобода изражавања, где је Русија рангирана на 131.месту. Ситуација за Русе у том погледу се само погоршала у последњој години, посебно када је у питању мишљење о рату.
Економске катастрофе које Русија трпи због Путинове континуиране опсесије геноцидним ратом у Украјини наметнуће само већи терет руском народу. Тренутне тешкоће ће се појачати и покренуће питања о томе да ли ће руски народ схватити заблуду подношења исте врсте стоичке патње прошлих генерација зарад подршке вођи који их је само довео до пропасти и бацио мрљу на њихову нацију, а да притом није много марио за њихову добробит. Путинов одговор на ову очигледну претњу био је да прихвати рат као рат покренут против контаминирајућег утицаја западне моралне изопачености на традиционалну културну чистоту Русије. То је дубоко погрешно анахроно мишљење из совјетске ере које Путина смешта међу оне из прошлих генерација, а не међу оне из садашњег времена. Заиста је време да се Русија реши њега и оних попут њега.
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2023. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.
Није изненађујуће. 2018. године, мој муж и ја смо крстарили реком од Москве до Санкт Петербурга. Приметили смо да су на неким турама суперлативи које су водичи користили били крајње нетачни. Климатизација у неким великим салама је недостајала. Људи су једва преживљавали у руралним градовима. Њихова деца су одлазила у Москву и Санкт Петербург због посла. У једном тренутку сам питала где живе богати Руси. Одговор је био Мајами и Лондон! Мој пријатељ који је био на том крстарењу неколико година раније приметио је да су људи на броду били много опрезнији. Путинова слика је била свуда. Како тужно.
Одличан чланак. Даје информације иза кулиса у које медији не улазе. Русија је болесна земља и та болест би коначно могла да стигне и Путина. Он ће у неком тренутку отићи. Шта онда?
Путин и његов режим су у великој мери производ свог совјетског васпитања и склони су да прибегавају познатим обрасцима репресије када се суоче са могућим друштвеним негодовањем и немирима. Надзор државне безбедности је свеприсутан, а грађани су опрезни према инкриминацијама, тако да се много тога крије, посебно када постоје јасне индикације да не само да рат иде лоше, већ се и економија озбиљно деградира. Исцрпљивање федералних резерви, недостатак радне снаге, смањена потрошња, пад прихода од извоза нафте, дуготрајне санкције, страна заплена руске имовине и растућа инфлација утицаће на финансирање ратних напора од којих зависи Путинов опстанак. Нешто ће се ускоро сломити. На Русији и њеној омладини је да одлуче да ли желе више истог или да постану део глобалне заједнице која преферира дискурс у односу на варварство.