Током протеклог века, руски лидери, изузев једног, настојали су да се представе пред својом владом и својим народом кроз то колико су добро водили сукобе са Западом. Једноставније речено, остали су посвећени идеји да је војна и глобална територијална доминација над Сједињеним Државама (САД) била најважнија у њиховој перцепцији погрешне и грубо прецењене трке ка врху која је пречесто занемаривала добробит свог народа. Ауторитарно вођство под маском совјетске комунистичке државе, са фокусом на раст своје војно-индустријске моћи, коначно је изазвало економски пад њиховог режима и, са њим, колапс Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Учиниће исто и у овом веку.
Владимир Путин је део прошлости и, својим понашањем, опседнут је идејом Русије као империјалистичке државе. Као што је уобичајено, потребно му је нешто спољашње што ће мрзети како би скренуо пажњу са своје очигледније обавезе као управника нације којој је очајнички потребна обнова. Уместо да се брине о њеној домаћој добробити у глобалној заједници која тежи истинској сарадњи око важних питања као што су трговина, животна средина, климатске промене, снабдевање храном и безбедност, Путин бира брутално понашање прошлог срамотног стаљинистичког режима и визију мрачне будућности континуираних глобалних немира зарад враћања неке факсимила сабласне славе царске Русије.
Јединствена карактеристика која је у основи свих осталих у вези са тренутним стањем у влади Русије је дубоко укорењена корупција. Распрострањена током претходног комунистичког режима, она је поново довела до поткопавања ефикасности садашње владе у вођењу њених државних послова и ослабила њене институције, укључујући и војску. Путин је признао проблем без појашњења да је он једноставно реконфигурисао и продужио дугогодишњу руску владину праксу корупције и, упркос прокламацијама да се сада покушава решити ово стање, постигнут је мали напредак, посебно на највишим нивоима где се дешава најгоре.
Штавише, Русија је извезла своју корупцију како би помогла у постизању стратешких циљева у својој спољној политици поткопавањем демократских институција на другим местима, што је постало очигледно у САД на изборима 2016. године и у Уједињеном Краљевству, што је илустровано референдумом о независности Шкотске 2014. године, референдумом о Брегзиту 2016. године и општим изборима 2019. године. Можда је највећи страни коруптивни утицај који је Русија извршила био у Украјини где су, поред инфилтрације руских криминалних елемената, напори да се контролише њен политички и изборни процес успели да обезбеде избор пропутинове марионете, Виктора Јануковича, за председника 2010. године. Јанукович се на крају показао непожељним за Украјинце због своје оданости Русији, деловања против воље становништва и спровођења коруптивних владиних пракси. Свргнут је у Мајданској револуцији 2013-14. године, што је довело до Путинове готово непосредне и отворено незаконите интервенције на Криму и његовог каснијег упада у источну Украјину.
Пре ступања на председничку функцију у јануару 2000. године, Путин је већ био у контакту са утврђеним руским криминалним елементима, тесно их повезујући са операцијама које је спроводила његова Федерална служба безбедности (ФСБ), на чијем је челу био директор док је Борис Јељцин био председник. Јељцинова влада 1990-их била је заглављена у хаосу руске економске транзиције од огромног државног предузећа до предузећа са углавном приватним власништвом над бројним индустријама и услугама, што је довело до економије којом углавном управља релативно малобројни појединци и похлепа.
Потреба за корпоративном безбедношћу пружила је новокриминализованој ФСБ-у прилику да се инфилтрира у реструктурирану економију и обезбеди врсту надзора која је била неопходна Путину да би постигао договор са корпоративним лидерима да ће му они на крају одговарати када му буде потребна њихова сарадња. Путин је успео да врати велики део профитабилнијих руских индустрија под државну контролу и тиме је себи, свом ужем кругу и владиним оперативцима обезбедио средство за профитирање од трансакција које се одвијају између државе и приватних компанија. Регулаторни стандарди и судски надзор, иначе, били су корумпирани у том процесу како би се олакшала механика похлепе. Оно што је уследило довело је до немогућности Русије да испуни и одржи универзални друштвени стандард сразмеран развијеном свету и да обезбеди основне потребе свог народа.
Здравствени систем служи као разумна полазна тачка за испитивање благостања ове нације која покрива територију од 6,6 милиона квадратних миља и има 144.444.359 становника. Сама величина ове копнене масе учинила је једнообразно пружање територијалних медицинских услуга крајње неуравнотеженим и хроничним проблемом због недостатка јавног финансирања, посебно под Путиновим надзором. Издаци за здравствену заштиту као проценат БДП-а кретали су се од 4,75% до 5,36% између 2000. и 2018. године, што је знатно испод просека Европске уније (ЕУ) од 10%, па чак и испод издатака из совјетског доба 1960-их. Извештај Блумберга , није изненађујуће, рангирао је руску здравствену заштиту на последње место од 55 развијених земаља.

Више од 17.500 градова и села је пријављено без икакве медицинске инфраструктуре. Тринаест руских територија нема психологе и социјалне раднике за лечење психијатријских стања, док трећина психијатријских болница сматра нехигијенским. Успостављени систем универзалне здравствене заштите показао се такође неадекватан за већину својих људи у овом контексту, при чему му се поклања само спорадична пажња када се то сматра политички сврсисходним. Он не обезбеђује покриће за већину третмана који се сматрају виталним, остављајући пацијенте и њихове породице оптерећеним пуним трошковима пружених услуга.
Приватно осигурање, наизглед, остаје неопходност, али само 5% Руса га има јер не могу да приуште трошкове, а не предузимају се никакви владини напори да се ситуација реши. Подмићивање радника јавних служби ради пружања основне неге није неуобичајено, према извештају Глобалног барометра корупције , са проценама да 27% свих случајева широм земље мора да се подвргне овој пракси. Индекс перцепције корупције из 2022. године, који је спровео Транспаренси интернешенел, рангирао је руски јавни сектор на 137.место од 180 земаља. Руски генерални тужилац је, сходно томе, означио организацију као „непожељну“ због њених активности, оптужујући је да се меша у унутрашње послове државе и да на неки начин представља претњу њеном „уставном поретку и безбедности“. Као последица ових неколико фактора, руски здравствени систем је рангиран на 58. месту од 89 у Индексу здравствене заштите , у земљама за које се сматра да имају довољна средства за обезбеђивање здравствених бенефиција за своје грађане.
Недавна пандемија COVID-19 у Русији дочекана је истом неспособном раном интервенцијом извршне власти као што је то био случај у САД, што је довело до катастрофалних последица и пријављених 1.029.180 додатних смртних случајева у Русији током 2020. и 2021. године. Владини расходи као проценат БДП-а порасли су на 7,6% у 2020. години када је пандемија достигла свој замах, а бројке морталитета у Русији биле су једне од највиших у свету. Расходи су пали на 6,5% у 2022. години, слично бројкама из совјетског доба, упркос недавном прилично значајном терету жртава изазваног Путиновим ратом у Украјини покренутим крајем фебруара 2022. године.
Главни узроци смрти у Русији, по редоследу ранга током прве деценије Путинове владавине, укључивали су срчане болести, мождани удар, трауматске повреде, рак плућа и тровања. Корекцијом за величину становништва у то време, поређења са САД пружају увид у релативно здравље и пружање здравствене заштите у сваком друштву. Иако су срчане болести биле рангиране на првом месту у обе земље, повезана смртност у Русији била је више него троструко већа него у САД, док је мождани удар, на другом месту, био скоро седам пута већи. Траума која узрокује смрт, иако је била на трећем месту у Русији са преко шест пута већом учесталошћу, била је на 21.месту у САД. Слично томе, тровања у Русији заузела су 5.место са скоро четири пута већом учесталошћу него у САД, где су била на 20.месту као узрок смрти. Ова последња два узрока су основа озбиљних забринутости везаних за јавну политику и регулаторна питања у Русији, више него само пружање здравствене заштите. Још једна карактеристика која је показала континуирани недостатак пажње био је напор који се улаже у лечење поремећаја хумане имунодефицијенције (ХИВ) и синдрома стечене имунодефицијенције (СИДА) као узрока смрти. У Русији, ови узроци су били на 6.месту са више од 8,6 пута већим бројем смртних случајева него 2009. године, у поређењу са САД, где су били на 34. месту.Смрти приписане 10 водећим узроцима смрти у Русији 2009. године чиниле су више од 3,4 пута већи број смртних случајева од истих узрока у САД.
У говору одржаном на медицинској конференцији 2011. године, Путин је обећао, као главни приоритет, побољшање здравствених услуга, повећање очекиваног животног века и смањење смртности, признајући пад становништва у то време. Слична обећања дата су и у претходној деценији. Иако су средства усмерена у те напоре, много је било посвећено куповини опреме и изградњи нових објеката, а да се довољна пажња није посветила обуци особља, организационим побољшањима, платама, широко распрострањеним регионалним неравнотежама, мерама јавног здравља, превенцији и надзору финансирања здравственог система. Ова питања су дошла на видело не само са недовољним решавањем постојећих проблема у здравству, већ и са доласком пандемије COVID-19 2019-2020. године.

Русија је имала највишу стопу смртности од COVID-19 у Европи, а у Азији је била друга, одмах после Индије. Због недостатка транспарентности и склоности ка манипулисању бројкама, поред познато неадекватних мера тестирања на својој огромној територији, постојале су велике сумње да су праве бројке заправо много веће. У 2022. години, 137.222 смртних случајева у Русији и даље је било повезано са пандемијом, што се претвара у 95 смртних случајева на 100.000 људи у поређењу са 72 смртна случаја на 100.000 људи у САД. Ово последње је сада било повезано са убрзанијом и доследнијом свешћу јавног здравља под новом владином администрацијом, са стопом смртности прилагођеном старости која је опала за 47% у односу на 2021. годину. До првог квартала 2023. године, Русија је била на 7. месту,док су САД пале на 11.место у свету по смртности повезаној са пандемијом.
Више од деценије након Путиновог грандиозног плана из 2011. године и очигледних континуираних напора за побољшање здравствене заштите, релативно мало тога се догодило да би се побољшали исходи. Много тога је остало исто или се погоршало. Просечан животни век и мушкараца и жена 2000. године био је 65 година, а до 2020. године, процене су показале да, иако су жене живеле 77,8 година, мушкарци су и даље у просеку живели само 66,3 године. Очекивани животни век руског мушкарца старости 15 година сада је упоредив са животним веком на Хаитију, недавно је опао за скоро пет година као резултат погоршања здравствене заштите, недостатка социјалних услуга и непопустљивих животних навика које је сада погоршала криза изазвана ратом. Упоредни просечан животни век мушкараца у ЕУ био је 77,7 година 2022. године, што је одраз не само неадекватности пружања здравствене заштите у Русији, већ и хроничног недостатка пажње према превентивним мерама у здравственој политици које би довеле до промена начина живота неопходних за превазилажење тако значајне разлике.
Недавни драматичан пад руског становништва приписује се пандемији COVID-19, војним жртвама, емиграцији младића и њихових породица који беже од регрутације и континуираном паду стопе наталитета. У протекле три године, процењује се да је два милиона људи изгубљено из становништва , а 560.000 само током 2022. године. Године 2000, када је Путин постао председник, стопа наталитета у Русији била је процењених 9,3 на 1.000 становника, а порасла је на 12,9 до 2014. године, након чега сталног пада , што се посебно види у узастопним годишњим падовима од 2,37%, 2,42% и 2,48% од 2020. до 2023. године.
Стопе морталитета су премашиле стопе наталитета, пораставши са 14,6 смртних случајева на 1.000 становника у 2020. години на 16,7 у 2021. години, чак и пре избијања рата. У апсолутном износу, број смртних случајева је износио 1.043.340 у 2021. години, што је више од оних утврђених током Путинових првих пет година на власти, током којих су се бројке кретале од 792.930 до 958.530. Дакле, током Путиновог мандата, становништво Русије се смањило са 146,6 милиона у 2000. години на 144,4 милиона у 2023. години, остављајући је са стално растућом просечном старошћу која је порасла у последње две деценије са 37,1 године на 40,5 година. Од јануара 2022. године, руски мушкарци старости од 20 до 40 година, који обично чине највећи део регрута за војну службу, бројали су 19,8 милиона или 13,7% опште популације, упоредиво са 13,6% у САД. Дошло је до забрињавајућег пада међу руским мушкарцима старости од 20 до 24 године, као процентуалног удела у мушкој популацији, са 9 милиона у 2010. на 5 милиона у 2022. години, при чему је велики део тога пао чак и пре недавних ратних жртава и броја емиграната.

Такве бројке су навеле поглавара Руске православне цркве, патријарха Кирила, ватреног присталицу Путиновог геноцида у Украјини, да позове на окончање абортуса. Путинов режим, међутим, изгледа да је наишао на друго, брже решење, а то је отмица украјинске деце ради усвајања у руске породице. Тренутна конзервативна процена идентификује укупно 16.226 украјинске деце, а враћено је нешто више од 300, злочин за који је Путин оптужен од стране Међународног кривичног суда у Хагу. Недавно саопштење горњег дома руског парламента указује на то да је у Русију доведено 700.000 деце, већином у првим месецима рата, што сугерише намерни план експропријације као одређене имовине Русије. Узимајући у обзир ниво бруталности ове ничим изазване и незаконите руске инвазије, мора се тврдити да овај процес отмице тешко да је покренут из хуманитарних разлога.
На крају, финансирање предвиђено за здравствену заштиту, не неочекивано, било је лоше управљано, омогућавајући познатим коруптивним праксама добро позиционираних појединаца да искористе трансакционе аранжмане између државе и приватног сектора. Избио је скандал око тендерских процеса везаних за опрему за снимање, са удвостручењем и утростручењем цена у неколико региона. Штавише, само постављање такве опреме у удаљене регионалне медицинске установе без локалне техничке и медицинске стручности за извршавање и решавање неопходних процедура или креирање програма потребних за управљање пацијентима било је осуђено на пропаст у постизању сврхе целог подухвата. То је само резултирало расипањем и неефикасношћу , а није створило намењену једнообразност пружања здравствене заштите која се наводно тежила. У свему овоме никада није замишљена одговарајућа вертикално интегрисана медицинска структура за опслуживање становништва.
Пример врсте корупције и профитерства у вези са финансирањем здравствене заштите појавио се у истрази која је идентификовала два Путинова сарадника из Кремља који су се користили значајним новчаним током који је прелазио из државне касе у приватни сектор. Николај Шамалов, блиски Путинов познаник, био је и руски регионални шеф продаје за АГ Сименс, великог немачког произвођача опреме за медицинску обраду. Други сарадник, Дмитриј Горелов, који је био суоснивач компаније Петромед, која се бавила дистрибуцијом медицинске опреме, добио је право да снабдева неколико Путинових нових болница и за те напоре је примио 120 милиона долара. У међувремену, током периода од пет година (2005-2010), Петромед је увезао, по консигнацији, медицинску опрему у вредности од преко 205 милиона долара, углавном опрему за обраду од Сименса. Уместо да плаћање иде директно од Петромеда ка Сименсу, оно је послато посредничкој британској компанији под називом Грејтхил Лтд, која је првобитно купила опрему, а коју су контролисали Шамалов и Горелов. Петромед је сада куповао опрему, углавном скенере за компјутеризовану томографију (ЦТ), од Грејтхила по знатно надуваним ценама, често више него двоструко већим од првобитне, користећи новац који му је дала држава. Сам Грејтхил је изгледао као да постоји само на папиру, а заправо је био клијент рачуноводствене фирме у северној Енглеској. Користио је корпоративни одбор који су именовали акционари, а који је састављен из друге рачуноводствене фирме у јужној Енглеској. И Шамалов и Горелов су такође ангажовали швајцарски фонд, Интерис, да би стекли уделе у Грејтхилу као додатни начин за профитирање од трансакција које су се одвијале.

Прича се сада враћа на Путина и стварање огромног имања, названог „Путинова палата“, код североисточне обале Црног мора на југу Русије. Након трансфера средстава из Петромеда у Грејтхил, овај други је потом пребацио најмање 56 милиона америчких долара на швајцарске банковне рачуне компаније из Белизеа, која је затим послала најмање 48 милиона америчких долара вашингтонској фирми, Медеа Инвестмент. Овим новцем је сада финансирана куповина грађевинског материјала за изградњу имања. Медеа Инвестмент је била у власништву италијанског архитекте Ланфранка Ћириља, пројектанта имања.

Политички противник и шеф руске Фондације за борбу против корупције (ФБК), Алексеј Наваљни, пружио је значајне додатне детаље у вези са незаконитим финансирањем изградње имања које је на крају износило 1,35 милијарди долара (УСД), поред распореда неколико објеката повезаних са њим. За објекат је одређена зона забране лета, а ФСБ је такође под сталним надзором. Преусмеравање средстава са пројеката намењених побољшању добробити просечног Руса на корист већ привилегованих у друштву подсећа на осећај права типичан за аристократију и перспективу империјалне Русије која, изгледа, одговара Путину.

Коруптивне праксе руске елите и самог Путина су раширене у земљи и настављају да спречавају не само ефикасно сазревање и пружање здравствене заштите већ и многе друге аспекте руског друштва. Ниво крађе који се до сада догодио, заједно са одсуством адекватног регулаторног и судског надзора, резултирао је неуспехом у подизању статуса здравства широм земље. Упркос свим Путиновим обећањима о бољој будућности, прошло је довољно времена да се покаже да је на крају мало постигао за свој народ. Више од 20 година неспособног вођства на домаћем фронту не би требало да толерише земља која себе сматра развијеном.
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2023. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.
Невероватно проницљива анализа. Нисам имао појма да сте више од „само“ неурохирурга. Радујем се што ћу ускоро поново сарађивати са вама.