Здравствена заштита у зимском рату – Украјина

Пут ка бољем систему здравствене заштите за Украјину биће најбоље остварен уклањањем руских снага са њене одређене суверене територије. Али прво се мора превазићи претња зиме. Већ у једанаестом месецу, руска инвазија на Украјину започела је ново поглавље схватањем да је њена војна кампања пропала и да је зима додатно омела њен напредак. Промена стратегије сада се концентрисала на терорисање целе нације поткопавањем њене цивилне инфраструктуре и угрожавањем њених средстава за опстанак у хладноћи зиме. За нацију укорењену у својој жељи да на крају изађе са нетакнутим суверенитетом и очуваним језиком и културом, Украјина се суочава са горком борбом, која се чини да је до краја.

Соба унутар тешко оштећеног приватног породилишта Адонис у граду Бузова, Украјина. Фотографија: Џоел Карилет

Прошлогодишњи сукоб оставио је трага на Украјину. Закључно са 9. јануаром 2023. године, убијено је 6.952 цивила, укључујући 431 дете, а додатних 11.144 цивила и 810 деце је повређено. Скоро трећина становништва је расељена унутар земље или преко суседних граница. Штета на стамбеној инфраструктури знатно је премашила процену од 50,5 милијарди америчких долара из септембра 2022. године, као и код транспорта који је претходно постављен на 35,3 милијарде долара. Слично томе, упоредно већи деструктивни фокус је стављен на индустрију и комуналне услуге у последња четири месеца, тако да ће процена од 41,3 милијарде долара из септембра бити знатно мања. Посебно је забрињавајућа штета на медицинској инфраструктури. Више од 1.100 објеката је оштећено, а 144 је уништено, што угрожава негу не само за цивилне и нецивилне физичке повреде у рату, већ и за оне са сталним медицинским и менталним здравственим проблемима. Руски ратни злочини који се односе на масовна погубљења, силовања, присилну проституцију, отмицу деце, неселективно гранатирање и друге злочине, који сада броје преко 58.000 инцидената према подацима државног тужиоца Украјине, доприносе психолошкој трауми нанетој нацији. Независни извештаји су потврдили више од 600 случајева ратних злочина, од којих неки укључују масакре стотина цивила, што укупно чини хиљаде појединачних злочина.

Зима доноси своје невоље са просечним температурама од децембра до марта од -4,8°C до 2°C; најхладнији месец је јануар, са температурама у Кијеву које понекад падају и до -13,5°C. Поновљено руско циљање енергетске инфраструктуре резултирало је смањењем укупних капацитета за производњу електричне енергије за 50%, при чему је до данас оштећено преко 40% енергетских постројења. У току је динамичан процес уништавања и обнове, остављајући понекад чак 10.700.000 домаћинстава без струје током дужег периода. Са преко 7.000.000 људи расељених унутар земље, само смештај је постао проблем због недостатка смештаја, што доводи до пренасељености на мањем броју места.

Многи аспекти здравља, акутни и хронични, погођени су руском инвазијом на Украјину. Отворени рат је почео зими 2022. године и ушао је у још једну зиму. Постоје два здравствена стања која се обично јављају током зимских месеци и, посебно у ратним околностима, могу се погоршати. То су преносиве респираторне болести и ментално здравље.

Фотографија: SVPhilon

Ширење заразних болести погоршава се присилним условима смештаја који се приписују намерном уништавању стамбене, комуналне и енергетске инфраструктуре. Забринутост погоршава недостатак одговарајућих програма имунизације због препрека у дистрибуцији, као и недостатак медицинских установа и особља. Пре инвазије, 20% украјинске деце није било у потпуности вакцинисано против малих богиња, а 13% није имало заштиту од полиовируса. Потоњи је откривен код више од 20 украјинске деце 2021. године. Национални програм вакцинације, започет као одговор на то, прекинут је руском инвазијом. Учесталост туберкулозе је у порасту, посебно погађајући децу. Утврђена је процењена инциденца од 94 случаја на 105 људи, али око четвртине случајева је остало неоткривено .

У двогодишњем периоду, од 3. јануара 2020. до 13. јануара 2023. године, 5.354.738 случајева COVID-19 , са 110.920 смртних случајева. До краја фебруара 2022. године, примењено је 31.668.577 доза вакцине, иако је мање од 35% опште популације примило другу дозу. Нова варијанта, BA.5.2.6, дериват Омикрон варијанте BA.5, изгледа да је отпорна на стандардни третман COVID-а и доживела је нагли пораст у Украјини, где тренутно чини чак 10% случајева. Нажалост, надзор болести је поремећен; штавише, Руси се не труде са тестирањем на COVID у окупираним подручјима Украјине. Очигледно лоше логистичко планирање руске војске и неспособно управљање у сепаратистичким регионима источне Украјине могу довести до појаве епицентра за избијање нових отпорних сојева тамо где је лабораторијска инфраструктура угрожена или одсутна.

Да би ситуација била још гора, антивакцинално расположење, појачано широко распрострањеним дезинформацијама, довело је до смањења вакцинације у суседним земљама у које су избеглице сада масовно ушле. Европски центар за превенцију и контролу болести препоручио је да се свим украјинским избеглицама без доказа о вакцинацији обезбеди вакцинација против COVID-19, малих богиња и полиомијелитиса, пожељно у року од две недеље од доласка.

Учесталост грипа и упале плућа почела је нагло да расте 2019. године, али је изгледа заустављена пандемијом COVID-19. Биће тешко предвидети у тренутним околностима пренасељености и смањене санитације. Само 164.939 Украјинаца је вакцинисано до краја фебруара 2022. године, што није превише изненађујући резултат с обзиром на недавну студију у којој је 72,9% од 1.852 Украјинаца изјавило да никада нису вакцинисани против грипа. Пушење дувана у Украјини доводи до око 130.000 смртних случајева годишње и повећава непотребну подложност упали плућа изазваној грипом. Навика пушења дувана је опала у последње две деценије, иако је 31% Украјинаца и даље свакодневни пушачи. Председник Зеленски је потписао нови закон о контроли дувана у јануару 2022. године, али је спровођење поново угрожено ратом, а анксиозност повезана са сукобом може само погоршати ову навику.

Амерички центри за контролу и превенцију болести (CDC), кроз своју Глобалну агенду за здравствену безбедност (GHSA), сарађивали су са Украјином у њеним напорима да спречи, открије и одговори на епидемије заразних болести. То укључује надзор болести, лабораторијске капацитете, биолошку безбедност и биолошку сигурност, политике имунизације и развој особља. Централни део напора надзора било је стварање Програма обуке за теренску епидемиологију (FETP). Постизање компетенција дефинисаних GHSA и FETP мора се убрзати упркос поремећајима које изазива рат, јер ширење болести не обраћа пажњу на људске сукобе.

Иако је тренутно отворено ратовање, почевши од инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године, препознато као најзначајније поглавље у сукобу, непријатељства су заправо озбиљно почела 2014. године када су руски војни оперативци инфилтрирали источну Украјину и учврстили се са сепаратистима у региону. До 2016. године, 1,5 милиона интерно расељених лица (ИРЛ) трпело је последице. Национално истраживање које је испитивало ментално здравље 2.203 ИРЛ идентификовало је преваленцију посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) од 32%, депресије од 22% и анксиозности од 18%. Нажалост, 74% оних којима је вероватно била потребна подршка менталног здравља и психосоцијална подршка никада је нису добили, што показује значајан јаз у лечењу који се може само погоршати у тренутним околностима.

Зима, наравно, доноси свој сезонски афективни поремећај који погађа оне рањиве са претходном историјом менталних поремећаја. Исто важи и за други аспект менталног здравља када је у питању источна Европа, поремећај употребе алкохола. У првој великој популационој студији о употреби алкохола у Украјини, објављеној 2005. године, стопа тешких корисника знатно је варирала међу регионима, али је у просеку износила 22% (38,7% мушкараца, 8,5% жена) широм земље. Највиша стопа је била на југоистоку Украјине, која је била густо насељена руским мигрантима из совјетске ере. Стопа је, у ствари, била преко 10% већа него у било ком другом региону. Пресечна студија 32 регионалне установе за ментално здравље у 2022. години показала је да је највеће смањење пријема у болнице забележено у истим регионима које тренутно окупирају руске снаге. Можда као последица тога, установе за ментално здравље ван окупираних региона забележиле су највећи пораст пријема у вези са „ратном траумом“. Неки региони су забележили повећање од чак 30%. Подједнако забрињавајуће је смањење медицинског особља за 9,1%, посебно клиничких психолога, опет углавном у источним регионима.

Мета-анализа менталних поремећаја (тј. депресије, анксиозности, биполарног поремећаја, ПТСП-а, шизофреније) објављена 2019. године међу становницима у зонама глобалног сукоба показала је повећање преваленције од 22,1%. Недостатак довољне пажње посвећене менталном здрављу, посебно у источној Украјини, требало би да изазове забринутост због тренутне ситуације руске окупације, јер окупатори изгледају неосетљиви на ово питање. Светска здравствена организација (СЗО) и Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) осмислили су Водич за хуманитарне интервенције Програма за акцију у области менталног здравља (mhGAP-HIG) како би пружили основу за управљање таквим ситуацијама. Психолошка подршка и консултације путем телемедицинских услуга на даљину у неокупираним регионима Украјине и суседним земљама понудиле би потребну негу у одсуству стандардне стационарне неге. Слично томе, СЗО је обезбедила водич под називом „Основне вештине у временима стреса“ који је интегрисан у њихову мобилну апликацију „BetterMe“. Методе управљања стресом тако постају много приступачније у мобилном формату.

Још један често несхваћен утицај менталног стреса изазваног сукобом је његова повезаност са когнитивним падом и учесталошћу деменције на дужи рок. Недавна студија Сулкаве и сарадника (2022) одраслих особа старости од 25 до 74 године идентификовала је повећан ризик од деменције свих узрока за 17% до 24% код излагања значајном стресу који доводи до депресије и/или анксиозности (doi:10.1001/jamanetworkopen.2022.47115). Већа забринутост може бити утицај стреса на децу изложену континуираним недаћама, као сведоке злочина и искуства одсуства подршке одраслих. Резултат су поремећен развој мозга, когнитивно и емоционално оштећење са повећањем психопатологије, укључујући ПТСП, бихевиоралну дисрегулацију, депресију и суицидалне мисли или понашања. Студија деце на Блиском истоку изложене токсичним стресовима рата, укључујући сексуалну експлоатацију и отмицу, коју су спровели Самара и сарадници (2020), детаљно је описала многе исте карактеристике и услове пронађене у сукобу у Украјини – недостатак квалификованог особља, финансијске проблеме, ограничену свест заједнице, друштвену стигму, поремећен транспорт и ограничене могућности тријаже. Њихове препоруке позивају на психосоцијалну интервенцију усмерену на отпорност деце и стратегије суочавања са проблемима, родитељску подршку и образовање. Побољшани ресурси за ментално здравље требало би да укључују обуку парапрофесионалаца и стручњака на првој линији фронта, мобилне ресурсе за ментално здравље и дигиталне технологије. Планови изградње и развоја здравствене заштите морају да укључују интегрисане услуге менталног здравља.

Препознајући потребу за подршком менталном здрављу у раним фазама актуелне националне кризе и предвиђајући потребу да се спрече озбиљније касније психијатријске последице, прва дама Украјине, Олена Зеленска, уз подршку регионалног директора СЗО за Европу, Ханса Клугеа, и украјинског министра здравља, Виктора Љашка, покренула је Национални програм менталног здравља и психосоцијалне подршке у Украјини у мају 2022. године. Програм је почео ревизијом постојећег система неге и успоставиће модел услуге који ће бити проверен пилот пројектом. Намењен је да се бави широким спектром друштва, од детињства до старијих особа, војног особља, оних који су изгубили вољене, своје домове и будућности коју су сами себи очекивали. Експертиза и протоколи које је развила америчка војска биће дељени ради брзе имплементације. Систем ће, делимично, бити јединствен за саму Украјину, заснован на њеним сопственим искуствима, али ће укључивати међународне елементе идеалне за дате околности. Намера ће бити да се види „да психолошка помоћ постане једнако уобичајена и приступачна као и редовна медицинска помоћ и да лечи психолошке ране Украјинаца из рата“.

Још једна ствар коју треба истаћи тиче се утицаја рата у Украјини на ментално здравље људи који живе у суседним земљама источне и централне Европе. Ријад и др. (2022) спровели су процену менталног здравља адолесцената и младих одраслих у централној Европи, посебно универзитетских студената у Чешкој Републици. Умерени до тешки нивои анксиозности и депресије примећени су код 34% и 40,7% од 591 учесника, респективно. Виши резултати су примећени код жена, оних које више прате вести и оних које чешће користе друштвене мреже. Психолошки поремећаји који настају из ових искустава биће разлог за већу будност на другим местима.

Последњих година направљени су значајни кораци у решавању проблема здравствене заштите из прошлости, али много тога је остало нерешено, посебно због неуспеха претрпљених у садашњем сукобу. Са позитивне стране, убрзани и фокусирани планови не само обнове већ и модернизације пружања здравствене заштите у земљи омогућиће Украјини стварање модела који интегрише идеалне праксе које су идентификовале друге земље са сопственом проценом искустава. Део овога је био у току пре инвазије, а део је убрзан хитнијим потребама које је изазвао сукоб.

Зима је сада пред вратима, а неизвесност рата и даље постоји. Мора се решити тренутна забринутост. Противваздушна одбрана постала је важан елемент здравствене заштите у спречавању даље штете на енергетској инфраструктури и стамбеним подручјима. Обезбеђивање привременог модуларног смештаја ублажиће неке од страхова у вези са ширењем заразних болести и пружити удобност многима који су сиромашни. Пажљиво праћење болести и демографских трендова пружиће потребне податке за предвиђање ширења болести или идентификацију истакнутог регионалног обрасца болести.

Потребан је одлучан крај рата уз реконституцију Украјине каква је била пре 2014. године, како би могла да настави пут ка јединственом плану здравствене заштите који ће њеном народу пружити ону врсту благостања за коју се борила.

Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др, 2023. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.


2 коментара на тему „Здравствена заштита у зимском рату – Украјина“

  1. Ово је изузетно добро написано и тако тужно. Да ли постоји нешто што просечан грађанин може да уради да помогне? Како можемо пронаћи украјинске грађане који су се доселили овде и којима је све потребно?

    1. Љубазне мисли, Јан. Организација United24, иницијатива коју је основао председник Зеленски, а такође и локално у Ворену, Мичиген, Украјински културни центар, су добри ресурси. Пратите блог и делите своје коментаре. — Кост
      https://u24.gov.ua/
      https://www.uccwarren.com/

Коментари су затворени.