Узроци рата често се своде на сложен низ околности, погрешних процена и намера различитог приоритета, од којих неке износе они са одређеним предрасудама у нади да ће смањити кривицу. Па ипак, понекад се починилац може довољно издвојити да оправда пуну меру презира која се може приуштити. То је судбина Владимира Путина и Русије због њеног послушања. Терет кривице за рат је страшна ствар јер осуда која долази са њим носи цену, не само економску, већ и ону која захтева морално преиспитивање у националној савести. Степен у којем се ово остварује зависи од степена у којем се кривица баца на вође и степена у којем их је народ оспособио, без обзира на околности.
Неизазвани напад Путинове Русије на суверену, демократски изабрану нацију, Украјину, не може се веродостојно оправдати. Руско континуирано вођење рата са пратећим злочинима који се мере унутрашњим и прекограничним масовним расељавањем људи; масовним погубљењима; неограниченим и неселективним гранатирањем незаштићених стамбених, медицинских и образовних објеката; уништавањем енергетске инфраструктуре; терором силовања, застрашивања и мучења; отмицом и присилним пресељењем деце у Русији; конфискацијом националних ресурса и крађом личне имовине, све се то своди на лако препознатљиве ратне злочине и чека ретрибутивну правду у својим многим облицима и на начин који треба применити са једнаком снагом.
Злочини ових размера захтевају савез цивилизованих народа да се суоче са претњом која представља међународни поредак. Ова претња је недавно постала очигледна поремећајем дистрибуције хране, енергетских ресурса, финансијске безбедности и трговинских односа, упркос страху да ће те земље у близини Русије постати жртве њених амбиција. Тренутни рат је, наравно, још једно поглавље у сукобу са Украјином који је почео 2014. године нелегитимном анексијом Крима након његове војне окупације. Али ово је само последње у низу кривичних дела у Русији и на светској сцени за која Путин још увек није позван на одговорност. Од убиства новинара, атентата на страном тлу до почињења злочина од стране државно спонзорисаних плаћеника у Сирији, широм Африке и Латинске Америке, Русија је преузела плашт криминалног подухвата и свакако је заслужила признање Европског парламента као државни спонзор терора. Путиново учешће у политичким пословима и Сједињених Држава и Европе открива његову намеру да поткопа благостање народа стварањем нестабилности кроз манипулације медијима и незаконите финансијске доприносе. У ствари, Русија је као последица тога постала сматрана глобалним изгнаником и, својим тренутним понашањем, не показује знаке попуштања.
Након што смо били сведоци руског рецидивизма током протекле две деценије, време је да заузмемо агресивнији став и станемо на крај овом режиму и свима у њему који подржавају његову агенду. У супротном, остаћемо да се носимо са дуготрајним глобалним стањем ствари у којем се бескрајне суме новца и ресурса троше на суочавање са другим неподношљивим и непотребним сукобима које је покренуо исти лош актер. Све што је сада потребно јесте пружање одговарајуће војне помоћи која ће одбити сваку офанзивну акцију предузету према Украјини и уклонити сву руску војску која окупира украјинску територију, и да, то укључује и Крим. Економске санкције морају се додатно пооштрити, а казне применити на све компаније које Русији дају порески новац за наставак пословних односа. Ослањање на фосилна горива мора се свести на минимум уз убрзани временски оквир. Морају се уложити већи напори да се прати приватна имовина руских олигарха и владиних званичника. Законодавство, где је потребно, мора се изменити како би се омогућила конфискација ове имовине. Исто тако, имовина Централне банке Русије и имовина других државних банака мора се запленити где је то могуће. Сав тај новац мора се затим искористити за репарације у Украјини јер знамо да Русија то неће учинити добровољно.
Кључне тачке:
• Потврда америчког историјског идентитета, њених принципа и наслеђа за свет.
• Укидање руског криминалног режима са крајем његове сталне ратоборности и
подривања међународне добробити.
• Војна процена руских борбених способности и ефикасности америчког наоружања као дела сопственог стратешког начина размишљања.
• Процена економских ограничења у погледу деградације ратних способности одметничке нације.
• Пословне могућности у процесу репарација и дугорочне сарадње у Украјини као делу Европске уније.
• Редефинисање Крима као стратешког места за заједничку комерцијалну и војну предност.
Који су добици до сада постигнути нашим учешћем у овом сукобу и шта се очекује у блиској будућности? Најзначајнији добитак за Сједињене Државе је онај који можда обично не пада на памет јер није материјална ствар. То је да ова нација стоји на својим принципима и још једном је показала свету да се чврсто дефинише својим уставом. Њена историја, за оне који су заборавили, има корене утврђене јединственом жељом за самоопредељењем и ослобођењем од репресивне власти, питањем које лежи у самом центру борбе Украјине са непријатељем који је већ познат Сједињеним Државама. Исто то револуционарно осећање, манифестовано у повику „Не газите ме“, лебди изнад демонстрација у Украјини и управо је та изразито америчка ствар важна свету, покрећући га за јединствени циљ.
Од кључне је важности да ово осећање опстане како би се задржала подршка против заједничког непријатеља. Путин се искрено нада да ће ово осећање временом нестати, омогућавајући му да добије оно што је потребно да осигура своје наслеђе. Путин и они у његовом режиму често исмевају снагу западних савеза док спроводе агенду дезинформација и манипулација „корисним идиотима“ на Западу. Руси имају тенденцију да се осећају супериорније у својој одлучности, осећајући да могу много боље да издрже економске тешкоће и војне неуспехе током времена него либерални Запад. Проблем за Русију овде је што је у Украјини сусрела се са више него што јој је равна, која наставља да показује чврстину за опстанак дубоко укорењену у њеној прошлости. Њена отпорност је била подсетник свима, а посебно Западу, шта значи супротставити се тиранији.
Упркос руском осећају супериорности, преостали добици које су оствариле Сједињене Државе указују на другачији, опипљивији утисак о Русији. Један од оних који се издвојио током протекле године јесте огроман обим њеног војног неуспеха. Још није прошло ни годину дана, а рат је Русију коштао око 426.880 жртава, од којих је 106.720 погинуло, остали су рањени, поред 1.000 ратних заробљеника, према процени Оружаних снага Украјине (ОСУ). Више од 6.000 борбених возила, као и више од 3.000 тенкова, уништено је или заробљено. Трећина руског артиљеријског инвентара, који броји 2.021 комад, онеспособљена је, а уништено је 283 војна авиона, заједно са додатних 269 хеликоптера. С друге стране, непроцењива процена руске војне оштроумности одвија се у реалном времену. Њен ланац командовања, обавештајне способности, логистика, морал јединица и стратегије на бојном пољу, укључујући употребу наоружања, све је то испитано и процењено у односу на противника. Штавише, ефикасност западног наоружања у рукама веома способне украјинске војне снаге је била видљива, уз вредне научене лекције, а све то без икаквих трошкова за војно особље Запада.
Још једна корист долази у облику схватања утицаја који глобална заједница може имати на нацију која је изабрала да делује на начин на који је Русија реметила међународни поредак својим преступима. Дугорочни ефекат санкција пружа временски оквир за проучавање економских опасности које очекују починиоца са слабљењем финансијских институција, повлачењем страних инвестиција, ограничењима увоза и извоза, смањењем индустријских капацитета, незапосленошћу и колапсом како малих тако и великих предузећа. Од неколико интервенција које су тренутно на делу, добар пример је ограничавање глобалног ланца снабдевања везаног за микротехнологију. ПКК Миландр, руска компанија за микроелектронику и део војне структуре за истраживање и развој, управљала је илегалном глобалном мрежом за набавку микроелектронике коју је идентификовала Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД. Јерменске и тајванске компаније су коришћене за куповину микроелектронских компоненти, док је швајцарска компанија координирала финансијске трансфере како би олакшала операцију. Акција OFAC-а у октобру 2022. године била је усмерена на ову мрежу, ометајући испоруку преко потребне увезене микроелектронике не само за руски војно-индустријски комплекс већ и за производњу великог броја комерцијалних добара на тржишту.
Као 11. највећа економија на свету , Русија је успела да спречи велики колапс са падом од само 3,4% до краја 2022. године, углавном захваљујући вишку средстава. Ово упркос томе што је више од 1.000 страних компанија, које представљају око 40% руског БДП-а, или смањило пословање или потпуно напустило Русију. Како увозне залихе постају оскудне у текућој години, руске индустрије ће смањити продуктивност. Профит од извоза нафте и гаса у претходној години ће се додатно смањити у садашњости, а тренд ће се наставити уз убрзане напоре да се смањи зависност од овог ресурса. Светска банка, Међународни монетарни фонд и Организација за економску сарадњу и развој прогнозирали су да ће се руски БДП у 2023. години додатно смањити за 2,3% на 5,6%, а руски извоз ће такође наставити значајно да опада. Процењује се да ће инфлација варирати од 5% до 6,8%, иако је децембарски извештај Ројтерса указао на врхунац од 12,1%. Може се очекивати велика неизвесност, јер ова детерминистичка анализа може уступити место стохастичким процесима изазваним ратом. Једина сигурност која се пружа јесте силазни напредак.
Још једно питање које захтева пажњу, а тиче се репарација за Украјину. Постоји велика прилика, посебно за оне нације које су учествовале у напорима Украјине да се одбрани, као и за оне које су пружиле хуманитарну помоћ, да буду надокнађене за своје напоре. Русија је очигледно крива и Русија мора да плати, али Русија се неће ангажовати. Генерална скупштина Уједињених нација је недавно усвојила резолуцију којом се позива Русија да буде одговорна плаћањем репарација за разарање и убијање које је изазвала. Стога, новац који постаје доступан запленом приватне и јавне руске имовине требало би да буде обустављен и расподељен на регулисан начин у сврху обнове Украјине. Напори у том правцу су већ у току, неки су већ спроведени, други чекају на усвајање закона. Значајне инвестиционе могућности, уговорни споразуми и слично омогућиће страно учешће у планирању и реконструкцији стамбених заједница, путева и мостова, образовних и медицинских установа, комуналних услуга, комерцијалних предузећа и комуникација широм земље.
Са репарацијама доћи ће и до одлука у вези са будућношћу. Када Русија схвати реалност и буде приморана да боље разуме значење светске заједнице, међународног поретка и понашања које диктира нормативни стандарди у складу са Повељом Уједињених нација, на Украјини ће бити да одлучи шта је најбоље за њу и за Крим. Ако поморска база остане, мало је вероватно да ће она бити дом руске Црноморске флоте, већ њен украјински пандан, ако не и помоћни дом Шесте флоте Сједињених Држава под НАТО-ом. Поред тога, постоји стратешка комерцијална вредност у смањењу присуства Крима као војног бастиона и промоцији еколошки одговорног развоја.
Ако цивилизована светска заједница настави непоколебљиву подршку Украјини до њеног коначног пораза Русије, видеће крај Путиновог империјализма и ратоборности и почетак новог светског поретка који доноси сигурност и темељ нормативном понашању. Не сме дозволити да се тренутак пропусти и пружи прилика Путиновом злочиначком подухвату да поткопа добре намере које су изнеле Уједињене нације.
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2023. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.
Једна мисао о „Каква је добит од ангажовања у овом рату?“
Коментари су затворени.