Правда у рату долази у два облика – казна за намерно наношење повреда и смрт цивила и материјална репарација као надокнада за штету на цивилној инфраструктури. Када се не задовољи другим средствима, правда се најбоље спроводи путем судова како би се злочин могао промишљено и правилно процесуирати, доказни материјал у потпуности проверити и навести детаље, а оптужнице подићи свима који су починили или подстицали злочин. Процес је претерано спор, наравно, везан за истрагу, али понекад углавном због регулаторних поступака и кашњења, или законодавних питања која се морају решити. То има несрећну последицу одлагања реституције у ситуацијама отвореног криминала када је то најпотребније, као у случају тренутног веома разорног рата који Русија води против Украјине – када је опстанак нације у питању.

Штета и трошкови
У 1. делу ове серије, изнесен је аргумент за кривицу против Русије, са пажњом посвећеном одбацивању аргумената који покушавају да легитимишу или некако опросте инвазију. Страшне последице злочина настављају да се гомилају. Закључно са 27. новембром 2022. године, цивилне жртве у Украјини, према извештају Канцеларије високог комесара за људска права (OHCHR) Уједињених нација, износе 6.655 убијених, а међу њима 419 деце. Додатних 10.368 је повређено, укључујући 769 деце. У стварности, бројке ће сигурно бити веће с обзиром на ограничења у спровођењу истрага у ратној зони. Од почетка инвазије 24. фебруара 2022. до 22. новембра 2022. године, више од 15,6 милиона Украјинаца прешло је границе у друге земље, а неки су се налазили на територији коју је окупирала Русија, присилно транспортовани у Русију. Међу њима је, према проценама, преко 8.000 деце отето, а непотврђени бројеви су илегално „усвојени“ од стране Руса.
Извештај Статисте проценио је штету само на стамбеној инфраструктури на 50,5 милијарди америчких долара током шест месеци након почетка руске инвазије до септембра. Због тога је велики број Украјинаца остао без адекватног склоништа у недостатку довољног грејања за зиму. Саобраћајна инфраструктура је претрпела штету процењену на 35,3 милијарде америчких долара, док је додатних 41,3 милијарде америчких долара отпадало на губитке у индустрији, пољопривреди, енергетици, комуналним услугама, здравству и другим ентитетима. До септембра је уништено преко 24.000 километара путева и 320 мостова , а 2.300 образовних институција је погођено гранатирањем, од којих је 286 потпуно уништено . Можда је најпроблематичније уништавање медицинских установа . Укупно је оштећено 927, од којих је 127 уништено. Закључно са овим месецем, 40% енергетске инфраструктуре Украјине је угрожено, остављајући 4,5 милиона људи без струје. Наравно, уништавање се наставља, посебно с обзиром на то да је енергетски сектор сада намерно циљан како се зима приближава. БДП Украјине је опао за 30% између јануара и септембра, а Национална банка је предвидела пад од 33,4% за годину.
Пројекције трошкова репарација у Украјини, засноване на проценама које су 9. септембра 2022. године изнели Светска банка, Европска комисија и Влада Украјине, премашиће 349 милијарди америчких долара. Њихова Брза процена потреба за отклањањем штете (RDNA) процењује да је од тога потребно 105 милијарди америчких долара у хитнијем року како би се омогућила обнова здравствене инфраструктуре, грејања, становања, транспортних рута, поред безбедног уклањања рушевина, укључујући и мине. Радови се не могу у потпуности започети док се не престану непријатељства која тренутно само погоршавају проблем.
Механика финансирања
Чини се природним да починилац плати репарације које се могу приписати почињеном злочину, посебно када је тај злочин тако добро испланиран и оркестриран да га сви могу сасвим очигледно схватити. Починилац се овде представља као два подскупа целине – држава и Путин са својим зависницима. Оба ентитета имају значајну глобалну имовину, од које је већи део замрзнут, иако први, до сада, чини већи део од та два. Централна банка Руске Федерације је депоновала преко 300 милијарди долара (USD) страних инвестиција, од чега се 100 милијарди долара налази у Сједињеним Државама. Приватна руска имовина у иностранству, у супротном, може износити чак 1 билион долара.
Министарка финансија САД, Џенет Јелен, указала је да би потпуна конфискација замрзнуте стране имовине била незаконита, јер важећи амерички закон, тачније Закон о међународним ванредним економским овлашћењима из 1977. године (IEEPA), забрањује такву акцију. Међународно право је слично заостало са спровођењем репарација од Русије. Једине околности које тренутно дозвољавају САД да заплене руску имовину биле би или директно учешће у оружаним непријатељствима или могућност да оспоре законито власништво над имовином. Међутим, ново законодавство би могло довести до овога, као што је био случај у Канади, где законодавна акција у јуну 2022. године омогућила заплену имовине појединаца и ентитета са листе санкција земље и њихово укидање у сврху репарација.
Имовина страних држава у САД тренутно је покривена сувереним имунитетом и заштићена од тужби. У случају да се ово превазиђе, неки тврде да би Русија имала мање подстицаја за мир или, у другим околностима, могла да изазове одмазду сличне природе која би резултирала распадом међународног поретка. Пре свега, Русија би морала да преиспита своје финансијско благостање ако би се изненада нашла у недостатку од 300 милијарди долара, знајући да то више неће бити доступно за надокнаду огромних губитака које је претрпела у рату. Мир би могао бити прво и једино разматрање, уместо даље ескалације сукоба који би тешко могла да одржи док се њен новац предаје земљи коју тренутно мучи. У супротном, нуклеарна опција би угрозила њене односе са Кином и Индијом чак и пре него што покуша да се суочи са последицама такве акције са НАТО-ом. Друго, могло би се предузети међународно законодавство како би се ресетовали начини на које нације делују како би ублажиле отворену ратоборност и злочине које су починили други. Ова кривична дела која поткопавају добробит других нација, као у тренутном сукобу, изгледа да представљају већу претњу међународном поретку. И зашто не би било цивилизованије зауставити непријатељства законодавним и финансијским средствима, него дуготрајним физичким непријатељствима која више исцрпљују националне резерве него што доносе трајна решења?
Тренутни двостраначки закон је у току у Конгресу САД којим се нуди амандман на Закон о националној одбрамбеној надокнади за фискалну 2023. годину, како би се председнику дало овлашћење да конфискује имовину Централне банке Русије. Био би основан Фонд за подршку Украјини, а државни секретар би добио овлашћење да шаље средства Украјини. Канцеларија за координацију санкција при Стејт департменту добила би ресурсе за партнерство са савезницима како би стекла сличну руску суверену имовину на другим местима. Исто тако, додатни двостраначки закон који би овластио председника да заплени имовину која припада Путину и његовим помагачима како би обезбедио слично финансирање за обнову Украјине. Овде би закон додатно успоставио административни процес одузимања имовине који омогућава заплену имовине стечене отвореним терористичким актима или јасним кршењем међународних споразума.
САД и Канада нису једини који се баве овим питањем. И председник Европског савета Шарл Мишел и шеф спољне политике Европске уније (ЕУ) Жозеп Борел изразили су подршку истој акцији, као и немачки министар финансија Кристијан Линднер. Аргумент противљења истиче чињеницу да су резерве Банке Русије јавни новац и да их треба сматрати легитимним поседом, за разлику од имовине која припада онима који су имали користи од блиске повезаности са Путиновом клептократијом. Па ипак, банка функционише за државу која наставља да врши злочине, а јавност, према државним медијима, и даље подржава рат који се не може оправдати. Сугестија да дебата о конфискацији руске имовине некако одвлачи пажњу од напора да се смањи ефекат руског увоза енергије у Европи не чини се да има велики утицај. Ово последње је укључивало дискусију о тарифи на руску нафту и гас, али је мало вероватно да ће се постићи , као ни у случају стварања ескроу рачуна који би приморао Русију да плати одређени део Украјини пре него што би могла да затражи остатак. Шта би спречило Русију да једноставно одбије да продаје Европи са таквим наметима? Ограничење цене нафте такође вероватно неће имати велики утицај из истог разлога.
Затим, ту је и слабији аргумент да заплена резерви банке не би донела непосредну корист од повлачења руских снага или руског признања територијалног интегритета Украјине. Чини се да се овим не препознаје да би сврха ових средстава била обезбеђивање плаћања репарација. Штавише, идеја да би под тренутним ограничењима Путин и његова ултранационалистичка камарила разматрали повлачење своје војске и признавање украјинског суверенитета над територијом коју су управо анектирали, граничи се са заблудом.
Коначно, САД и Европска унија немају бескрајне резерве да би осигурале не само успешно вођење рата, већ и да би обезбедиле врсту финансирања неопходну за пружање хитне помоћи и обнове нације. Свака нација ће имати своје хитне потребе и јединствене околности које ће усмеравати националне приоритете и неизбежно утицати на доприносе циљу друге нације која се бори. Краткорочна финансијска решења (https://www.politico.eu/article/commission-weighs-joint-borrowing-for-ukraine/) су кључна, али нису намењена да обезбеде дугорочну безбедност која је потребна. Да би се Маршалов план, попут оног из 1948–1951, поново успоставио у садашњим околностима, потребно је огромно финансирање и доследност напора међу свим нацијама и требало би очекивати да ће Русија, као агресор, бити обавезна да финансира те напоре.
Богатство Помазаника
Амблематично за тренутно економско стање ствари у Русији је стварање класе људи који су нагомилали богатство у размерама које никада раније нису забележене у земљи у којој је просечна сатница око 8 америчких долара, а минимална плата 2 долара, док је средња плата 1.473 долара. У 2020. години, најбогатијих 1% у Русији је примало више од 20% националног прихода, користећи притом повољне пореске стопе. Ова разлика у богатству се повећала током више од 20 година колико је Путин на власти, до те мере да је скоро 50% укупног богатства у рукама овог 1% становништва. Другим речима, 500 најбогатијих Руса има веће богатство од најсиромашнијих 99,8% Руса, што јетри пута више од светског просека. Чини се да је сам Путин нагомилао значајно богатство које је, према процени Била Браудера, извршног директора Hermitage Capital Management-а и шефа Глобалне Магнитског , проценило на 200 милијарди долара.

Путин је створио привилеговану класу богатих зависних лица пружајући им могућности да добију уносне уговоре или стекну поседе значајне вредности уз минималне трошкове кроз приватизацију националних ресурса. Осим мита које је добио заузврат, Путин је задржао контролу над богатством земље путем ових оперативаца и тиме централизовао своју власт до степена виђеног само у прошлости када су цареви надгледали царску Русију. Неколико ових појединаца са својим палатама, јахтама и авионима је идентификовано и циљано, али је у овој фази замрзнуто само око 50 милијарди америчких долара. Њихова имовина није само скривена кроз слојеве анонимних филозофских компанија раштрканих по неколико офшор јурисдикција , већ је пролазила преко чланова породице и других посредника. Потребна је још увек много детаљна истрага како би се откриле огромне количине новца скривене широм света. У том циљу, Министарство правде САД има радну групу „KleptoCapture“ која му омогућава да заплени имовину која је повезана са незаконитим понашањем. Уједињено Краљевство (УК) је сада захтевало од појединаца да идентификују изворе средстава којима купују имовину у Уједињеном Краљевству, док налози за замрзавање рачуна (AFO) пружају судовима средство за замрзавање средстава за која се сумња да су повезана са криминалним активностима. Закон о економском криминалу (транспарентност и спровођење), уведен 2022. године, захтева регистар корисничког власништва за стране субјекте који поседују некретнине у Уједињеном Краљевству. Одредба о „златној визи“ постоји већ неко време у неколико земаља широм света, пружајући право боравка странцима који улажу велике количине новца у земљи. Малта је постала омиљено уточиште за руски новац као последица тога, као и Кипар. Обе земље и УК су сада напустиле ову политику. Неколико других земаља је наставило са праксом са накнадним путевима до држављанства.
Морална ствар
типична за тренутне међународне финансијске дискусије у вези са ратом у Украјини јесте недостатак хитности за решење сукоба. Као да се не разуме трагична озбиљност ситуације и да се не може применити разуман аргумент да би се финансије претвориле у оружје како би се питање натерало на правичан крај. Фискални стручњаци изгледа да су у илузији да предузимање економских санкција и заплена стране имовине некако дестабилизује међународни финансијски поредак, а да се не узме у обзир да је већ испољена отворена ратоборност управо у томе и успела. Поента је да се успостави начин за обуздавање таквог понашања са непосреднијим ефектом без даљег губитка живота, поремећаја друштва и међународних последица по глобалну трговину и благостање. Уместо да нудимо лицемерне судове о корективним финансијским решењима попут овог, можда би требало да размотримо како се глобалне финансије могу ефикасно користити за минимизирање људске патње и успостављање ефикасне регулаторне процедуре којом би се то могло постићи. Деликатност са којом посматрамо статус сигурне имовине девизних резерви је у оштрој супротности са бруталношћу и јасном криминалношћу нелегитимне инвазије на суверену нацију.
Конфискација резерви Банке Русије такође изгледа да изазива забринутост да би тај потез ускратио могућности Русији да стекне предност у будућим преговорима и да би враћање резерви пружило средство за преговарање. Овакав приступ би оставио Русији да понуди финансирање за репарације. Једино што би било горе за Русију од конфискације њених резерви било би да сада призна кривицу за инвазију и добровољно се обавеже да плати обнову Украјине.
Једнострана конфискација резерви од стране САД такође се сматра потенцијално дестабилизујућим фактором савеза са другим нацијама уједињеним против Русије у сукобу. Чини се да је то сада много мање случај када друге нације преузимају исту прерогативу за решавање ситуације.
Неколико прошлих случајева у којима је намерна криминална активност била јасно видљива захтевало је хитну акцију која би спасила бројне животе и поштедела нације од катастрофалног губитка инфраструктуре и економског пропасти. С обзиром на то да је глобална заједница сада економски међузависна, зар није време да се међународно уложи напор како би се створило директно фискално средство за заустављање нечувеног и, искрено речено, застарелог и бруталног понашања, пре него што достигне обим какав је имало у Украјини?
Ауторска права @Кост Елисевич, др мед., др. науке 2022. Сва права задржана. Свако незаконито репродуковање овог садржаја резултираће тренутним правним поступком.
Хвала вам на вашем веома промишљеном есеју. Ја сам Американац друге генерације украјинског порекла. Бол који Украјина пати је неописив. Ваш есеј указује на решење које би помогло. Хвала вам.