Путин игра Трампа за малу корист

Није се много очекивало од трилатералног самита Украјине, САД и Русије у Абу Дабију, одржаног 10. и 11. новембра 2026. године. Руски захтеви су остали исти као и на почетку рата. Остаће такви, осим ако Владимир Путин не буде приморан да се суочи са несрећом сличном колапсу свог режима, са или без потпуног војног пораза. На површини, чини се да Трампова администрација показује не само дубоко неразумевање Путинове непопустљивости, већ и историјских и културних аспеката који леже у основи добро утемељеног неповерења Украјине према Русији. Амерички приступ преговорима о окончању сукоба престаће да пропада када престане да се срамоти пред Кремљем својим послушањем Путина. До сада је то само служило продужавању рата. ... Више Путин се игра Трампом за малу корист

Лоши вође и корисни идиоти

Понављајућа ноћна мора историје био је долазак изабраних лидера који су стекли власт промоцијом популистичког расположења према контроверзним питањима као што су имиграција, расна нетрпељивост и класна борба. Њихово обећање промене имало је своју цену – откриће да извршна власт пружа овлашћење да мења механику владе како би одговарала њиховој сврси. Промена би дошла у облику судских поступака и финансијског притиска на институције намењене ограничавању произвољног вршења извршне власти над јавним добром и полицијског управљања друштвом алтернативним средствима. Образац је познат и одвијао се током 20. века, посебно у Совјетској Русији и нацистичкој Немачкој. То је довело до стварања репресивних ауторитарних режима који не само да су успоставили контролу над сопственим друштвом, већ су диктирали и спољну политику која је учинила свет мање безбедним. ... Више Лоши лидери и корисни идиоти

Путин копа још једну рупу која не води нигде

Владимир Путин наставља свој рат са Украјином у узалудној нади да ће изаћи као победник у сукобу који је ненамерно открио свету слабости и рањивости Русије. Како Русија губи контролу над Кримом; трпи значајне губитке пешадије, наоружања и територије; посматра како нестаје и њена индустрија извоза фосилних горива и како се урушавају велика комерцијална предузећа; и сведочи како њене финансијске институције сада следе тај пример, Путин одлучује да усмери пажњу на ескалацију хибридног рата против Европе као да одвраћа пажњу од свог неуспеха у Украјини. Руске акције у овом другом случају постале су толико очигледне да порицање само изазива исмевање. Вероватно је сврха овог приступа усредсређена на слабљење одлучности земаља које подржавају Украјину, иако може наводно да допринесе жељи руске јавности да удари против Запада, који је Путин демонизовао као агента свог незадовољства. ... Више Путин копа још једну рупу која не води нигде

Русија, Сломљена

Друштва су најприметније поремећена када режим пропадне у насилном пучу, револуцији или буде поражен у рату. Велика царства постају жртве катастрофе када им понестане енергије која је некада покретала динамику њиховог настанка и чинила ткиво њиховог друштва. Подмукли процес који често доводи до ових исхода може се препознати када ауторитарни владари, имајући у виду сопствене интересе, предузму напоре да монополизују власт ускраћујући грађанима њихова права. То чине поткопавањем независних медија, вршењем контроле над законодавним овлашћењима намењеним директној служби народа, попуњавањем правосуђа судијама које су више усклађене са циљевима извршне власти него са Уставом и развијањем моћне више класе богатих која олакшава неопходну контролу друштва. Након неког времена, патриотске песме губе свој жар на позадини репресије, корупције, дезинформација, масовно несразмерног јаза у богатству и пропадајуће друштвене инфраструктуре. Финансијска пропаст, економски очај и неуспели ратни напори убрзаће пад, остављајући друштво у потрази за надом за бољу будућност која сада изгледа недостижна. ... Више Русија, сломљена

Руска коалиција проблематичних земаља и украјински пркос

Руски рат против Украјине обележен је активним учешћем три друге усаглашене аутократије – Белорусије, Северне Кореје и Ирана – у вођењу највећег европског војног сукоба од Другог светског рата. Четврти партнер, Кина, пружила је суптилнију, али добро препознату подршку руском рату из разлога који су боље познати њиховим лидерима него свету у целини. Упркос недостатку адекватног оправдања за руску инвазију, лидери ових аутократија сматрали су да је потребно да се укључе у овај рат, наизглед, из нечег бољег разлога осим трансакционих циљева једне или друге врсте. ... Више Руска коалиција проблематичних народа и украјински пркос

Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Упркос јасној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију. ... Више Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Етничка анимозност унутар Руске Федерације према Кремљу

„Запамтите моје речи: Русија ће нестати када се појави украјинско сунце“ – Џохар Дудајев, револуционарни вођа и председник Чеченске Републике Ичкерије (1991–1996)

Ђохар Дудајев је убијен у априлу 1996. године у руском ракетном нападу усмереном на његово место боравка. Четири месеца касније, Први чеченски рат (1994–1996) завршен је потписивањем Хасавјуртског споразума, након што су чеченски борци протерали руске трупе из њихове престонице, Грозног. Чеченија је била прва република која се сукобила са Кремљем након распада Совјетског Савеза 1991. године. Чечени су одбили да остану део државе која их је дуго угњетавала. Под царском и совјетском влашћу, масовне депортације и репресија нагризале су њихову домовину и етнички идентитет у нади да ће сузбити оживљавање било каквог националистичког осећања. Године 1999, брутална војна кампања коју је покренуо тадашњи премијер Владимир Путин срушила је чеченске наде за суверенитет у Другом чеченском рату (1999-2009). Грозни је сравнит са земљом неселективним бомбардовањем из ваздуха, нападима балистичким ракетама и континуираном артиљеријском опсадом престонице, усмртивши око 8.000 цивила. Кампања је ојачала Путинову позицију у Москви, помажући да се осигура његов успон народним успоном на практично неоспорну председничку позицију. ... Више Етничка нетрпељивост унутар Руске Федерације према Кремљу

Руски свет лажи, репресије и његова преломна тачка

Руско руководство има дугу историју лагања свог народа током протеклог века, више него већина других режима. Његова обмана се манифестовала на разне начине, од којих је најоштрија у скорије време била еуфемистичка „специјална војна операција“ (СВО) Владимира Путина. У ствари, то је била потпуна инвазија на другу највећу нацију по територији у Европи са намером да се свргне њена влада и инсталира проруски режим, чиме би се она вратила у статус зависне републике. Процењује се да је 190.000 војника окупљено током четири месеца на граници Украјине под изговором војне вежбе сличне оној која је изведена мање од годину дана раније. У јануару 2022. године, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је прогласио да Русија не жели рат са Украјином, а ипак, без икаквог окидача у међувремену, то се догодило. ... Више Руски свет лажи, репресије и његова преломна тачка

Преглед актуелних глобалних и регионалних аспеката у вези са руским ратом у Украјини,
други део: Русија и Европа

Русија је дуго учествовала у кампањи дезинформација, мешања у владу и изборе и отворене саботаже у Европи. То је учинила у покушају да ослаби одлучност и поткопа одбрамбену координацију НАТО-а. Разочаравајући учинак руске војске током прошле године и несигурно стање њене економије вероватно ће ставити већи нагласак на њену потребу да барем успе са својим злонамерним напорима у Европи уопште. Мора то учинити како се не би изложила ономе што доживљава као још веће рањивости на свом западу. Много тога је више перцепција него стварност, али Русија остаје уроњена у сопствену пропаганду да Запад представља вечну претњу њеном постојању. Реалност је, заправо, да се сам режим, више него нација којом влада, осећа угрожено и спреман је да предузме све што је потребно да би се сачувао, без обзира на последице по њен народ. ... Више Преглед актуелних глобалних и регионалних аспеката у вези са руским ратом у Украјини Део II: Русија и Европа

Преглед актуелних глобалних и регионалних аспеката у вези са руским ратом у Украјини,
Део I: Два рата                  

Нови рат у Персијском заливу променио је околности широм света и још једном је изнео на видело презир Владимира Путина према Сједињеним Државама. Други догађаји који су у игри више имају везе са Путиновим ратом у Украјини и мешањем Русије у шири обим европског позоришта. Ново пролеће свиће на проблематичном континенту у години која ће се показати одлучујућом за његову безбедност када је у питању Путиново ментално стање, његова потреба за сукобом и сопствени опстанак. У игри је брзо променљива геополитичка динамика, која се може приписати непредвидивости Трамповог рата са Ираном и Путиновој потреби да продужи свој рат у Украјини док се будућност Русије чини угроженом. Оба рата су рат по избору, иако се један до сада доследно показао као намерно криминалан у свом вођењу, са ваздушним и копненим нападима усмереним на цивилно становништво. ... Више Преглед актуелних глобалних и регионалних аспеката у вези са руским ратом у Украјини Део I: Два рата