Путин игра Трампа за малу корист

Није се много очекивало од трилатералног самита Украјине, САД и Русије у Абу Дабију, одржаног 10. и 11. новембра 2026. године. Руски захтеви су остали исти као и на почетку рата. Остаће такви, осим ако Владимир Путин не буде приморан да се суочи са несрећом сличном колапсу свог режима, са или без потпуног војног пораза. На површини, чини се да Трампова администрација показује не само дубоко неразумевање Путинове непопустљивости, већ и историјских и културних аспеката који леже у основи добро утемељеног неповерења Украјине према Русији. Амерички приступ преговорима о окончању сукоба престаће да пропада када престане да се срамоти пред Кремљем својим послушањем Путина. До сада је то само служило продужавању рата. ... Више Путин се игра Трампом за малу корист

Лоши вође и корисни идиоти

Понављајућа ноћна мора историје био је долазак изабраних лидера који су стекли власт промоцијом популистичког расположења према контроверзним питањима као што су имиграција, расна нетрпељивост и класна борба. Њихово обећање промене имало је своју цену – откриће да извршна власт пружа овлашћење да мења механику владе како би одговарала њиховој сврси. Промена би дошла у облику судских поступака и финансијског притиска на институције намењене ограничавању произвољног вршења извршне власти над јавним добром и полицијског управљања друштвом алтернативним средствима. Образац је познат и одвијао се током 20. века, посебно у Совјетској Русији и нацистичкој Немачкој. То је довело до стварања репресивних ауторитарних режима који не само да су успоставили контролу над сопственим друштвом, већ су диктирали и спољну политику која је учинила свет мање безбедним. ... Више Лоши лидери и корисни идиоти

Русија, Сломљена

Друштва су најприметније поремећена када режим пропадне у насилном пучу, револуцији или буде поражен у рату. Велика царства постају жртве катастрофе када им понестане енергије која је некада покретала динамику њиховог настанка и чинила ткиво њиховог друштва. Подмукли процес који често доводи до ових исхода може се препознати када ауторитарни владари, имајући у виду сопствене интересе, предузму напоре да монополизују власт ускраћујући грађанима њихова права. То чине поткопавањем независних медија, вршењем контроле над законодавним овлашћењима намењеним директној служби народа, попуњавањем правосуђа судијама које су више усклађене са циљевима извршне власти него са Уставом и развијањем моћне више класе богатих која олакшава неопходну контролу друштва. Након неког времена, патриотске песме губе свој жар на позадини репресије, корупције, дезинформација, масовно несразмерног јаза у богатству и пропадајуће друштвене инфраструктуре. Финансијска пропаст, економски очај и неуспели ратни напори убрзаће пад, остављајући друштво у потрази за надом за бољу будућност која сада изгледа недостижна. ... Више Русија, сломљена

Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Упркос јасној супериорности у наоружању, муницији и броју трупа, фаворизоване нације су, неретко, подбацивале у односу на очекивања када је у питању постизање својих циљева у рату. Многи фактори могу објаснити ово – терен, морал, логистика, индустријски капацитети и финансије, између осталог, на које је Карл фон Клаузевиц алудирао у свом утицајном делу „О рату“, објављеном 1832. године. Још важније, предиктивно моделирање исхода засновано првенствено на варијаблама извученим из ратних искустава 19. и 20. века делује недовољно у 21. веку. Руски стари совјетски стил вођења рата брзо је привукао међународну пажњу у раним фазама инвазије на Украјину када није успела да постигне свој циљ заузимања Кијева и била је приморана да се повуче у источни део земље где је углавном остала застој током наредне четири године. Уследило је неколико неуспеха након брзих иновација у украјинској стратегији отпора које се нису одвијале само на бојном пољу већ и у њеним напорима да поткопа руску економију. ... Више Другачији рат: Моделирање исхода у асиметричном и неконвенционалном рату

Етничка анимозност унутар Руске Федерације према Кремљу

„Запамтите моје речи: Русија ће нестати када се појави украјинско сунце“ – Џохар Дудајев, револуционарни вођа и председник Чеченске Републике Ичкерије (1991–1996)

Ђохар Дудајев је убијен у априлу 1996. године у руском ракетном нападу усмереном на његово место боравка. Четири месеца касније, Први чеченски рат (1994–1996) завршен је потписивањем Хасавјуртског споразума, након што су чеченски борци протерали руске трупе из њихове престонице, Грозног. Чеченија је била прва република која се сукобила са Кремљем након распада Совјетског Савеза 1991. године. Чечени су одбили да остану део државе која их је дуго угњетавала. Под царском и совјетском влашћу, масовне депортације и репресија нагризале су њихову домовину и етнички идентитет у нади да ће сузбити оживљавање било каквог националистичког осећања. Године 1999, брутална војна кампања коју је покренуо тадашњи премијер Владимир Путин срушила је чеченске наде за суверенитет у Другом чеченском рату (1999-2009). Грозни је сравнит са земљом неселективним бомбардовањем из ваздуха, нападима балистичким ракетама и континуираном артиљеријском опсадом престонице, усмртивши око 8.000 цивила. Кампања је ојачала Путинову позицију у Москви, помажући да се осигура његов успон народним успоном на практично неоспорну председничку позицију. ... Више Етничка нетрпељивост унутар Руске Федерације према Кремљу

Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Друга рунда трилатералних мировних преговора одржана је у Абу Дабију 4. и 5. фебруара 2026. године, након почетних разговора који су се одржали 23. и 24. јануара 2026. године. Недељногодишње примирје, договорено уз посредовање САД, које је штедело, посебно енергетску инфраструктуру, најавила је Трампова администрација 29. јануара и ступило би на снагу пре ове друге рунде разговора у време када су зимске температуре драматично пале. Међутим, Москво тумачење примирја давало му је највише четири дана и укључивало би само Кијев, док је Украјина, изгледа, била обавезна да узме у обзир целу Русију. Као што је и било уобичајено, током ноћи између 2. и 3. фебруара, Русија је лансирала више од 450 дронова и више од 70 ракета, од којих су 32 биле балистичке ракете, посебно циљајући енергетска постројења на 27 локација у најмање шест региона Украјине, прекидајући снабдевање водом, електричном енергијом и грејањем. Више од 1.170 стамбених зграда само у Кијеву изгубило је грејање када су спољне температуре пале на -20 степени Целзијуса. Следеће ноћи догодио се сличан напад у којем су оштећене стамбене зграде и школе, уз неколико жртава. Чињеница да су ови напади најавили другу рунду „мировних преговора“ говори о Владимировом Путиновом непоштовању покушаја да се пронађе решење за рат у којем он и његове колеге из Кремља настављају да почине ратне злочине који су кумулативно прерасли у позиве на геноцид. ... Више Кореографија тренутних „мировних преговора“ између Украјине, Русије и САД

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
други део: Неухватљива „оклопљена“ гаранција безбедности

Термин „безбедносна гаранција“ са собом носи осећај утехе који рањивој нацији пружају друге нације уверавањима да ће значајна сила бити употребљена против агресора који угрожава њену добробит. Када рањива нација не постане члан групе попут НАТО-а чија повеља изричито дефинише обавезе свих чланица да интервенишу на очекивани начин, такве „безбедносне гаранције“ временом постају предмет дебате, или још горе, непријатности. ... Више Када реторика замагљује стварност руског рата Други део: Неухватљива „оклопљена“ безбедносна гаранција

Када реторика замагљује стварност руског рата, 
први део: Потцењивање

Лако је разумети како тренутна америчка буфонада, јасно манифестована за преговарачким столом, може учинити некога дубоко циничним према дипломатији када се види да је она усмерена ка користоприношењу агресору и спољном преговарачу, а не жртви агресије и њеном суседу, Европи, који је подржава. Природа предложеног решења за окончање руског рата против Украјине изгледа само спречава неизбежно обнављање непријатељства с обзиром на историјску непоузданост безбедносних гаранција, посебно када је у питању Русија. Паралеле се виде са недавним кршењем трговинских споразума са Кином од стране Трампове администрације у дивљој потрази за погодбама у одсуству промишљенијих дугорочних користи. ... Више Када реторика замагљује реалност руског рата Део I: Потцењивање

Путинов „крај дана“

Све предвидљиве предности које је Русија добила од своје злосрећне инвазије на Украјину 2022. године нестају убрзаном брзином. Илузија о њеној војној моћи са неограниченом људском снагом и технолошким могућностима требало је да почне да изазива сумње убрзо након почетка рата када се суочила са реалношћу две украјинске контраофанзиве у другој половини 2022. Више о текућем рату рећи ћемо одмах у наставку, али за Владимира Путина, војни неуспех није његов најгори проблем. То је оно што га чека у последњем кварталу 2025. Судбина која подсећа на пад Руског царства 1917. и распад Совјетског Савеза 1991. године виси пред њим и на крају може довести деспота и сву његову ружноћу до срамотног краја. ... Више о Путиновом „крају дана“

Путинова Русија – репресија, брутализам, тероризам и све то

Стара Русија цвета овде и сада. Неколико непожељних карактеристика ауторитарне владавине из прошлих векова преовлађује као стандардна пракса у садашњој Русији. Репресија царске аутократије са њеном раним институционализованим тајним полицијама постала је свеприсутнија у совјетском друштву 20. века. Потоњи је уступио место стаљинистичком терору, чији се неки од најгорих елемената огледају у Русији Владимира Путина 21. века. А сада је руски шовинизам пронашао нови израз у режиму састављеном од себичних, сервилних функционера чија је оданост свом деспоту на власти и даље главни приоритет. ... Више Путинова Русија – репресија, брутализам, тероризам и све то