Орбан и популизам у Европи

Одмах преко границе са Естонијом, на руској територији, стоји веома видљив знак са једноставном изјавом „Русија не познаје границе“, карактеристично руско самодовољно хвалисање намењено застрашивању мање нације која је чврсто стајала уз Украјину у њеном тренутном рату са Русијом; рату којим је Русија јасно ставила до знања да не поштује границе суверених нација. То је упозорење свакој нацији у њеној близини – балтичким државама, Финској, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији, Молдавији, Казахстану, Азербејџану, Јерменији, Грузији. ... Више Орбан и популизам у Европи

Финансирање рата отпора 2022-2024

Неколико чланова Представничког дома Сједињених Држава (САД) противи се идеји да Украјини треба њихова подршка у рату отпора против Русије, тврдећи, наводно, да је до сада обезбеђено довољно помоћи, да би буџетски приоритети требало да буду усмерени негде другде, док истовремено понављају наратив, без оправдања, да је расподела помоћи Украјини лоше вођена и да је много тога протраћено у том процесу. Аргументи су неискрени, ништа више од извештачених политичких изјава које показују дубоко непознавање глобалних последица њихове предложене неактивности. ... Више Финансирање рата отпора 2022-2024

Путин, Латинска Америка, хибридно ратовање и граница САД

За оне који мисле да Русија Владимира Путина и његов рат у Украјини имају мало везе са домаћом ситуацијом у Сједињеним Државама (САД) и који такође мало пажње посвећују утицају који његов режим врши на Блиском истоку, у Африци и Латинској Америци, јер се чини да нема велики значај за њих саме или за свет у целини, време је да преиспитају своје мишљење. Од краја Другог светског рата, Русија је у стању сукоба са САД, борећи се за глобалну предност и војно и геополитички. Распад Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) 1991. године привремено је зауставио овај сукоб све док Путин није дошао на власт 2000. године. Уследило је поновно успостављање ауторитарног режима са намером да се поново створи нека врста руског царства из прошлости. У том процесу, Путин је стекао репутацију оптуженог међународног криминалца и свету показао своје непоштовање владавине права и људске добробити. Путиново понашање на светској сцени свело се на низ злочина почињених у његовој сопственој Русији, Републици Чеченији и народима Грузије, Сирије, а сада и Украјине. ... Више Путин, Латинска Америка, хибридно ратовање и граница САД

Домаћи Путин (2. део)

Перцепција учинка тоталитарног режима у потпуности се фокусира на његовог вођу. Приписи успеха и неуспеха сва се приписују том вођи како би се на крају пружила нека процена да ли су трошкови покорности били вредни неопходне жртве индивидуалних и друштвених слобода. Уз довољно времена, док се ови атрибути акумулирају на билансу историје, доноси се одлука, споља и изнутра, о томе да ли се историја смеши том вођи и, сходно томе, дотичној нацији саучесници, или се окреће са гађењем. Гледано споља, Русија Владимира Путина сада је од стране већине земаља призната као ратоборна и претећа, лишена човечности и непоуздана. Изнутра, са својом тренутном путањом, предодређена је да постане пропала држава, контаминирана урођеном и инхерентном корупцијом и неспособна да адекватно пружи основне услуге потребне за неколико њених пространих територија. После више од 20 година, Путиново вођство је донело срамоту Русији и њеном народу и економским околностима које ће наставити да прогањају земљу у наредним генерацијама. Време је да се Путинова Русија погледа изнутра. ... Више Домаћи Путин (2. део)

Домаћи Путин (1. део)

Током протеклог века, руски лидери, изузев једног, настојали су да се представе пред својом владом и својим народом кроз то колико су добро водили сукобе са Западом. Једноставније речено, остали су посвећени идеји да је војна и глобална територијална доминација над Сједињеним Државама (САД) била најважнија у њиховој перцепцији погрешне и грубо прецењене трке ка врху која је пречесто занемаривала добробит свог народа. Ауторитарно вођство под маском совјетске комунистичке државе, са фокусом на раст своје војно-индустријске моћи, коначно је изазвало економски пад њиховог режима и, са њим, колапс Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Учиниће исто и у овом веку. ... Више Домаћи Путин (1. део)

Путинови планови за империју наспрам Путиновог страха од надирања НАТО-а

Током протекле године појавио се низ есеја о акцијама Северноатлантског савеза (НАТО) у подстицању одлуке Владимира Путина да нападне Украјину, суверену државу, у покушају да преузме њену владу са очигледним циљем спречавања њене асимилације у оквиру НАТО-а. У суштини, постепено и намерно задирање у Русију од стране НАТО-а било је суштина ствари. Путинов декларисани циљ, међутим, био је да денацификује и демилитаризује Украјину јер ју је видео као претњу Русији и свим етничким Русима у Украјини. Још увек нисмо видели јасан аргумент који оправдава оптужбу и накнадне акције, а који не би посрамио његов режим и Русију пред већином света. ... Више Путинови планови о империји наспрам Путиновог страха од задирања у НАТО

Лукашенко против Белорусије

Александар Лукашенко, диктатор Белорусије и наизглед поносан на то, дошао је на власт као њен први председник 1994. године након распада Совјетског Савеза три године раније. Као прави следбеник старог совјетског режима, задржао је државно власништво над главним индустријама и стекао моћ да распусти парламент, постепено учвршћујући своју веома централизовану власт до 1996. године. Руски језик је добио еквивалентан статус белоруском, а претходно успостављене економске везе са Русијом су ојачане када су две земље формирале Заједницу 1996. године. Потоња је еволуирала у Савезну државу Русије и Белорусије потписивањем споразума 1999. године. Ова Савезна држава је формализовала интеграцију њихових економија, којој су додате и њихове обавештајне агенције и одбрана. Очигледно је да ће много слабија од њих две, Белорусија, у аранжману добити и финансијску и војну сигурност. Међутим, процес није био гладак за Лукашенка. ... Више Лукашенко против Белорусије